Смрт силнога Реџеп-паше, херцеговачкога валије, и његова сина Мурат-бега

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Смрт силнога Реџеп-паше, херцеговачкога валије, и његова сина Мурат-бега

0001 Откако је Таслиџа постала,
0002 није паша кроз Босну прошао,
0003 као сада силни Реџеп-паша
0004 са својијем сином Муртезаном.
0005 Кад је био кроз Мићајловицу,
0006 лоша срећа туд паши бијаше,
0007 па изгуби сахтијан бисаге
0008 и у њима три катул-фермана.
0009 Један катул-ферман извадио
0010 на асију Фетах-ефендију.
0011 Други катул-ферман извадио
0012 на племића Курт-бега Ченгића.
0013 Трећи катул-ферман извадио
0014 на силнога бега Мехмед-бега,
0015 Мехмед-бега Црљеничанина.
0016 Реџеп-паша силни одредио
0017 кад се сретно из Дробњака врати,
0018 све тројице глави дохакати.
0019 За њим прође Влашићу Хасане,
0020 кад он нађе сахтијан-бисаге,
0021 однеси их на нову мехћему,
0022 на мехћему Фетах-ефендији.
0023 У бисагам ништа не бијаше,
0024 сјем пашина везена долама
0025 од зелене млетачке кадифе:
0026 уза скуте навезене гује,
0027 на рамену саставиле главе,
0028 зијевају као да су живе;
0029 низа прси токе ударене,
0030 троје токе од сухога злата;
0031 једно пуце под грлом бијелим,
0032 у њему је тамам литра злата;
0033 наоколо све је окићено,
0034 свакојаким драгијем камењем;
0035 колко љешник алем на сриједи,
0036 свијетли се као зубља луча.
0037 Ту још бјеше диба и кадифа,
0038 и нануле од сухога злата.
0039 Све то паша у Стамболу купи,
0040 да понесе својој вјерној љуби.
0041 Ту још бјеху три катул-фермана,
0042 које бјеше паша извадио,
0043 да погуби своје противнике.
0044 Кад кадија проучи фермане,
0045 око њега свијет се окрену,
0046 док се сложи на земљицу црну.
0047 Пошто се је мало разабрао,
0048 на дви стране опреми сахије;
0049 сахију је једног опремио,
0050 у Потпеће, Курт-бегу Ченгићу,
0051 и реко му, да му вако каже:
0052 „Селам ти је Фетах-ефендија,
0053 одмах да идеш на нову мехћему.”
0054 Сахију је другу опремио
0055 у малено село Црљенице,
0056 до силнога бега Мехмед-бега.
0057 И њему је реко, да му каже:
0058 „Селам ти је Фетах-ефендија,
0059 одмах да идеш на нову мехћему.”
0060 Када су се бези састанули
0061 код кадије на новој мехћеми,
0062 њима рече Фетах-ефендија:
0063 „Драги бези, три катул-фермана
0064 нашао је Влашићу Хасане.
0065 Ево овдје сахтијан бисаге,
0066 и у њима три катул-фермана,
0067 један на ме, два на вас двојицу.
0068 Из Стамбола када се вратио
0069 у Дробњак је одмах пролазио,
0070 да по њему покупи хараче.
0071 Бисаге је иђућ изгубио.
0072 Сад шта ћемо, моја браћо драга?
0073 Кад се паша из Дробњака врати,
0074 сву тројицу нас ће погубити!”
0075 Оба бега главе оборише,
0076 не рекавши ни црне ни б’јеле
0077 па гледаху по ћилиму шаре.
0078 Опет рече Фетах-ефендија:
0079 „Чујете л’ ме, моја браћо драга,
0080 да у Дробњак књигу накитимо,
0081 накитимо па је опремимо
0082 на кнезове, наше пријатеље.
0083 Ако ли га они не убију,
0084 русе ће нам одсијећи главе.”
0085 Оба бега кадији рекоше:
0086 „Таман тако, друге чаре нема!”
0087 Па овако књигу накитише:
0088 „О кнезови, наши витезови,
0089 ето тамо силног Реџеп-паше
0090 са својијем сином Муртезаном.
0091 Велик ће вам харач ударити,
0092 нећете га моћи исплатити,
0093 отуда га не пуштајте амо,
0094 јера ће нас свију погубити.”
0095 Курт-бег одмах зовну свога слугу.
0096 Кад му писмо додаде у руку,
0097 овако је њему говорио:
0098 „Ево писма, па га добро чувај,
0099 понеси га тамо, до Дробњака,
0100 баш на руке Косорићу кнезу.”
0101 Одмах слуга узјаха парипа
0102 па отјера крвавом Дробњаку.
0103 Слушај, сад ћу о паши пјевати:
0104 кад је паша у Дробњак дошао,
0105 и ту му је лоша срећа била.
0106 Он не пада ђе је падо прије,
0107 већ он паде у Језера равна,
0108 у бијелу Косорића кулу.
0109 Пошто сунце за горицу зађе,
0110 црна ноћца паде по Дробњаку.
0111 Бег Муртезан млади говорио:
0112 „Чујеш ли ме, Маловићу кнеже,
0113 донеси нам госпоску вечеру,
0114 коњма подај зоби и сијена!”
0115 А вели му кнеже Маловићу:
0116 „Биће вама госпоска вечера,
0117 биће коњма зоби и сијена!
0118 Већ слушај ме, беже Мурат-беже,
0119 ја ти кажем, као пријатељу:
0120 Ноћас ће вам раја ударити,
0121 бијелу вам запалити кулу,
0122 и сви ћете изгинути лудо.
0123 Бјеж’те с главом, ако бога знате!”
0124 Препаде се млади Мурат-беже,
0125 па узлеће уз бијелу кулу
0126 и упаде оцу у одају,
0127 па је њему вако говорио:
0128 „Устај, бабо, да бјежимо с главом,
0129 ноћас ће нам раја ударити,
0130 лудо ћемо изгубити главу”.
0131 Реџеп-паша срца јуначкога,
0132 нимало се тога не препаде,
0133 Муртезана стаде свјетовати:
0134 „Зашто си се, Мурто, препануо?
0135 Вазда соко сокола излеже,
0136 кукавица кукавицу сињу!
0137 Зар не знадеш, ко је теби бабо,
0138 а ко ти је мајку породио,
0139 а ко те је пасом опасао,
0140 на чијем си крилу одрастао?
0141 Гђе је тебе огријало сунце,
0142 па си тако страшив, кукавицо?!
0143 Власи знају ко је Реџеп-паша
0144 нити смију, нит ће ударити!”
0145 У тој р’јечи, у којој бијаху
0146 са свих страна Власи ударише
0147 на бијелу Косорића кулу.
0148 Ал’ се паша затвори у кулу
0149 па из куле јуначки се брани.
0150 До сабаха Власи јуришаху,
0151 да обију Косорића кулу.
0152 Али кула чврста саграђена,
0153 сва је пуста од камена живца.
0154 Сви јуриши бјеше узалуду,
0155 јер јој пера одбит не могаху,
0156 а паша је брањаше јуначки
0157 са неколко својих бајрактара.
0158 Кад свануло и сунце грануло,
0159 увиђеше да им је залуду
0160 јуришати на камену кулу,
0161 живу ватру њојзи придадоше.
0162 Кад се виђе паша на невољи,
0163 удри ногом, па отвори врата,
0164 а потеже ћорду аџемкињу,
0165 па наћера међу триста Влаха.
0166 Пошто десет замијени за се,
0167 убише га, алах рахметиле!
0168 А за њиме млади Муртезане.
0169 Кад је много квара начинио,
0170 и он паде, жалосна му мајка!
0171 Бајрактари један за другијем
0172 Власим много починише квара,
0173 сви до једног уз пашу падоше.
0174 Па шта ћу ти дуљит и казиват!
0175 Кад је црна ноћца осванула,
0176 кнез Маловић на бојиште дође,
0177 он распара пашу Реџеп-пашу
0178 и његова сина Муртезана.
0179 Дробове им туде закопао,
0180 а трупове у Пљевља однио.
0181 Пљевљаци су пашу закопали
0182 насред Пљевља, крај велке џамије,
0183 покрај њега младог Мурат-бега.
0184 Ово мјесто, крвљу напојено,
0185 до тада га Дробњак називаху,
0186 а од тад га називљу Дробњаци.
0187 Давно било, сад се спомињало,
0188 јавор гусле све су сачувале
0189 успомене на наше јунаке.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, Из рукописне оставштине Косте Хермана, редакција, увод и коментари Ђенана Бутуровић, Сарајево, 1966.