Smrt silnoga Redžep-paše, hercegovačkoga valije, i njegova sina Murat-bega
0001 Otkako je Taslidža postala,
0002 nije paša kroz Bosnu prošao,
0003 kao sada silni Redžep-paša
0004 sa svojijem sinom Murtezanom.
0005 Kad je bio kroz Mićajlovicu,
0006 loša sreća tud paši bijaše,
0007 pa izgubi sahtijan bisage
0008 i u njima tri katul-fermana.
0009 Jedan katul-ferman izvadio
0010 na asiju Fetah-efendiju.
0011 Drugi katul-ferman izvadio
0012 na plemića Kurt-bega Čengića.
0013 Treći katul-ferman izvadio
0014 na silnoga bega Mehmed-bega,
0015 Mehmed-bega Crljeničanina.
0016 Redžep-paša silni odredio
0017 kad se sretno iz Drobnjaka vrati,
0018 sve trojice glavi dohakati.
0019 Za njim prođe Vlašiću Hasane,
0020 kad on nađe sahtijan-bisage,
0021 odnesi ih na novu mehćemu,
0022 na mehćemu Fetah-efendiji.
0023 U bisagam ništa ne bijaše,
0024 sjem pašina vezena dolama
0025 od zelene mletačke kadife:
0026 uza skute navezene guje,
0027 na ramenu sastavile glave,
0028 zijevaju kao da su žive;
0029 niza prsi toke udarene,
0030 troje toke od suhoga zlata;
0031 jedno puce pod grlom bijelim,
0032 u njemu je tamam litra zlata;
0033 naokolo sve je okićeno,
0034 svakojakim dragijem kamenjem;
0035 kolko lješnik alem na srijedi,
0036 svijetli se kao zublja luča.
0037 Tu još bješe diba i kadifa,
0038 i nanule od suhoga zlata.
0039 Sve to paša u Stambolu kupi,
0040 da ponese svojoj vjernoj ljubi.
0041 Tu još bjehu tri katul-fermana,
0042 koje bješe paša izvadio,
0043 da pogubi svoje protivnike.
0044 Kad kadija prouči fermane,
0045 oko njega svijet se okrenu,
0046 dok se složi na zemljicu crnu.
0047 Pošto se je malo razabrao,
0048 na dvi strane opremi sahije;
0049 sahiju je jednog opremio,
0050 u Potpeće, Kurt-begu Čengiću,
0051 i reko mu, da mu vako kaže:
0052 „Selam ti je Fetah-efendija,
0053 odmah da ideš na novu mehćemu.”
0054 Sahiju je drugu opremio
0055 u maleno selo Crljenice,
0056 do silnoga bega Mehmed-bega.
0057 I njemu je reko, da mu kaže:
0058 „Selam ti je Fetah-efendija,
0059 odmah da ideš na novu mehćemu.”
0060 Kada su se bezi sastanuli
0061 kod kadije na novoj mehćemi,
0062 njima reče Fetah-efendija:
0063 „Dragi bezi, tri katul-fermana
0064 našao je Vlašiću Hasane.
0065 Evo ovdje sahtijan bisage,
0066 i u njima tri katul-fermana,
0067 jedan na me, dva na vas dvojicu.
0068 Iz Stambola kada se vratio
0069 u Drobnjak je odmah prolazio,
0070 da po njemu pokupi harače.
0071 Bisage je iđuć izgubio.
0072 Sad šta ćemo, moja braćo draga?
0073 Kad se paša iz Drobnjaka vrati,
0074 svu trojicu nas će pogubiti!”
0075 Oba bega glave oboriše,
0076 ne rekavši ni crne ni b’jele
0077 pa gledahu po ćilimu šare.
0078 Opet reče Fetah-efendija:
0079 „Čujete l’ me, moja braćo draga,
0080 da u Drobnjak knjigu nakitimo,
0081 nakitimo pa je opremimo
0082 na knezove, naše prijatelje.
0083 Ako li ga oni ne ubiju,
0084 ruse će nam odsijeći glave.”
0085 Oba bega kadiji rekoše:
0086 „Taman tako, druge čare nema!”
0087 Pa ovako knjigu nakitiše:
0088 „O knezovi, naši vitezovi,
0089 eto tamo silnog Redžep-paše
0090 sa svojijem sinom Murtezanom.
0091 Velik će vam harač udariti,
0092 nećete ga moći isplatiti,
0093 otuda ga ne puštajte amo,
0094 jera će nas sviju pogubiti.”
0095 Kurt-beg odmah zovnu svoga slugu.
0096 Kad mu pismo dodade u ruku,
0097 ovako je njemu govorio:
0098 „Evo pisma, pa ga dobro čuvaj,
0099 ponesi ga tamo, do Drobnjaka,
0100 baš na ruke Kosoriću knezu.”
0101 Odmah sluga uzjaha paripa
0102 pa otjera krvavom Drobnjaku.
0103 Slušaj, sad ću o paši pjevati:
0104 kad je paša u Drobnjak došao,
0105 i tu mu je loša sreća bila.
0106 On ne pada đe je pado prije,
0107 već on pade u Jezera ravna,
0108 u bijelu Kosorića kulu.
0109 Pošto sunce za goricu zađe,
0110 crna noćca pade po Drobnjaku.
0111 Beg Murtezan mladi govorio:
0112 „Čuješ li me, Maloviću kneže,
0113 donesi nam gosposku večeru,
0114 konjma podaj zobi i sijena!”
0115 A veli mu kneže Maloviću:
0116 „Biće vama gosposka večera,
0117 biće konjma zobi i sijena!
0118 Već slušaj me, beže Murat-beže,
0119 ja ti kažem, kao prijatelju:
0120 Noćas će vam raja udariti,
0121 bijelu vam zapaliti kulu,
0122 i svi ćete izginuti ludo.
0123 Bjež’te s glavom, ako boga znate!”
0124 Prepade se mladi Murat-beže,
0125 pa uzleće uz bijelu kulu
0126 i upade ocu u odaju,
0127 pa je njemu vako govorio:
0128 „Ustaj, babo, da bježimo s glavom,
0129 noćas će nam raja udariti,
0130 ludo ćemo izgubiti glavu”.
0131 Redžep-paša srca junačkoga,
0132 nimalo se toga ne prepade,
0133 Murtezana stade svjetovati:
0134 „Zašto si se, Murto, prepanuo?
0135 Vazda soko sokola izleže,
0136 kukavica kukavicu sinju!
0137 Zar ne znadeš, ko je tebi babo,
0138 a ko ti je majku porodio,
0139 a ko te je pasom opasao,
0140 na čijem si krilu odrastao?
0141 Gđe je tebe ogrijalo sunce,
0142 pa si tako strašiv, kukavico?!
0143 Vlasi znaju ko je Redžep-paša
0144 niti smiju, nit će udariti!”
0145 U toj r’ječi, u kojoj bijahu
0146 sa svih strana Vlasi udariše
0147 na bijelu Kosorića kulu.
0148 Al’ se paša zatvori u kulu
0149 pa iz kule junački se brani.
0150 Do sabaha Vlasi jurišahu,
0151 da obiju Kosorića kulu.
0152 Ali kula čvrsta sagrađena,
0153 sva je pusta od kamena živca.
0154 Svi juriši bješe uzaludu,
0155 jer joj pera odbit ne mogahu,
0156 a paša je branjaše junački
0157 sa nekolko svojih bajraktara.
0158 Kad svanulo i sunce granulo,
0159 uviđeše da im je zaludu
0160 jurišati na kamenu kulu,
0161 živu vatru njojzi pridadoše.
0162 Kad se viđe paša na nevolji,
0163 udri nogom, pa otvori vrata,
0164 a poteže ćordu adžemkinju,
0165 pa naćera među trista Vlaha.
0166 Pošto deset zamijeni za se,
0167 ubiše ga, alah rahmetile!
0168 A za njime mladi Murtezane.
0169 Kad je mnogo kvara načinio,
0170 i on pade, žalosna mu majka!
0171 Bajraktari jedan za drugijem
0172 Vlasim mnogo počiniše kvara,
0173 svi do jednog uz pašu padoše.
0174 Pa šta ću ti duljit i kazivat!
0175 Kad je crna noćca osvanula,
0176 knez Malović na bojište dođe,
0177 on raspara pašu Redžep-pašu
0178 i njegova sina Murtezana.
0179 Drobove im tude zakopao,
0180 a trupove u Pljevlja odnio.
0181 Pljevljaci su pašu zakopali
0182 nasred Pljevlja, kraj velke džamije,
0183 pokraj njega mladog Murat-bega.
0184 Ovo mjesto, krvlju napojeno,
0185 do tada ga Drobnjak nazivahu,
0186 a od tad ga nazivlju Drobnjaci.
0187 Davno bilo, sad se spominjalo,
0188 javor gusle sve su sačuvale
0189 uspomene na naše junake.
