Смрт личког Мустајбега
0001 Прело купи будулица Јања
0002 По Узоцу бутум проклетоме,
0003 По Брлогу, па по Брлогину,
0004 По Плачкоме, по селу влашкоме,
0005 Све пробира китли маџарице,
0006 Све под избор шездесет маџарки,
0007 Свију Јања збија до Узоца,
0008 Да играју коло у авлији
0009 На срамоту Лики Мустајбегу
0010 Хем у Лици свакојем ајану.
0011 Јања млиде, да нико не гледа,
0012 Ал то гледа млад Мусићу Мехо,
0013 Мусић Мехо с поља Турјанскога.
0014 Оде Мехо на Удбину билу,
0015 Да то Лики каже Мустајбегу;
0016 Али не зна млад Мусићу Мехо,
0017 Са шта Јања купи маџарице.
0018 Њој су рекла два бана силовна,
0019 Бан задарски и бан шибенички,
0020 Да ће они покупити војску,
0021 Да ће свести војску до Узоца,
0022 А у кланцу бега дочекати,
0023 Да ће бега главом раставити,
0024 Кад Узоцу он до кола сиде.
0025 Што су рекла два бана силовна,
0026 Што су рекли, то су учинили:
0027 Војску купе уз оба Котара,
0028 Сведоше је под Котар камени.
0029 Вићу чине два бана силовна,
0030 Како б’ бега главом раставили.
0031 Њима вели Гавран од Котара:
0032 „Та знате ли, два бана силовна,
0033 Фајде нема на бега пуцати,
0034 Не мере га зрно од олова
0035 Ни његова великог голуба;
0036 Већ да нам је два јунака наћи,
0037 Да испразне дуге граналије,
0038 Салију зрње од сухога злата,
0039 Бега би могла жута маџарија,
0040 Једна њега, а једна голуба.“
0041 Стаде вика два бана силовна:
0042 „Да нам је наћи два така јунака,
0043 Који би златом пушке напунили,
0044 Један јунак да на бега пуца,
0045 Други јунак под бегом голуба,
0046 Бани би их добро даровали.“
0047 Али муче котарски сердари.
0048 Онда Тутек викну харамбаша:
0049 „Хем чујеш ли, бане господине!
0050 Ја ћу салит’ седам маџарија,
0051 Па ћу своју пушку напунити,
0052 Ево т’ вира Тутек-харамбаше,
0053 Ја ћу убити бега на голубу.“
0054 Онда Тривун викну харамбаша:
0055 „Ево вам вира од Тривуна тврда,
0056 Салит ћу и ја седам маџарија,
0057 Убити ћу под бегом голуба.“
0058 Њима вели Задранине бане:
0059 „Харамбаше, друштво узимајте,
0060 Ви у кланцу бега дочекајте,
0061 Кад се врати од Узоца била.“
0062 Харамбаше дружтво изабраше,
0063 Изабраше шездесет солдата,
0064 Који шпија тицу на летећи,
0065 Дван’ес их пушке златом напунише.
0066 Харамбаше друштво подигоше,
0067 Поведоше у гору зелену
0068 А до друштва Томић-харамбаше,
0069 Који чува гору од Турака.
0070 Када Тутек до Томића дође,
0071 Па у кланац Тутек погледао,
0072 Кад ли Турци кланац ујагмили,
0073 А пред Турци Козлић Хурамага.
0074 Онда Тутек Томића подвикну:
0075 „Хајд’, Томићу, камену Котару,
0076 Господину нашем бану кажи,
0077 Да су Турци кланац ујагмили,
0078 Пред њима је Козлић-Хурамага.“
0079 Оде Томић, куја га штенила!
0080 Дође бану, по истини каже.
0081 Кад бан чуо, тад Томића викну:
0082 „Ево теби књиге написате,
0083 Ти је носи крајем харамбаша,
0084 А ево ти хиљаду цекина!
0085 Кад до кланца сидеш и Турака,
0086 Бега нема, отишо ј’ Узоцу,
0087 У кланцу је Козлић Хурамага,
0088 Нађи агу, њему књигу подај,
0089 Аги подај хиљаду цекина,
0090 А ага ће кланац оставити,
0091 Дат ће главу Лике Мустајбега
0092 Та за жутих хиљаду цекина.
0093 Док он војску из кланца измакне,
0094 Хајд’ Тутеку, нек кланац насиља,
0095 Нек дочека личког Мустајбега!“
0096 Оде Томић, а књигу однесе
0097 Крај Тутека и крај харамбаша,
0098 Код њих има шест стотин шицара.
0099 Када Томић до богаза дојде,
0100 Угледа војску силну у богазу,
0101 Томић Турке из све главе виче:
0102 „Које ј’ овде Козлић Хурамага?“
0103 Њему Козлић’ кажу Хурамагу.
0104 Када Томић Хурамаги дојде,
0105 Бога му даде, билу књигу пружи,
0106 Хурарнага књигу прегледао,
0107 Отишће Томић у џепове руку,
0108 Извади му хиљаду цекина.
0109 Хурамага кад узе цекине,
0110 Он подвикну од Лике јунаке:
0111 „Давор моја браћо и дружино!
0112 Ово ми је била књига стигла:
0113 Бег ј’ отишо и шездесет друга
0114 На Узолац пораз Јање липе,
0115 Овуд беже ударити не ће,
0116 Дедерте, да ми измакнемо војску!“
0117 Личани не ће, хоће Хурамага,
0118 Он Личане излал учинио,
0119 Па из кланца војску измакоше;
0120 А све Томић из планине гледа,
0121 Гдје Личани кланац оставише.
0122 Одоше с војском под гору зелену.
0123 Оде Томић Тутек-харамбаши,
0124 Све Тутеку и Тривуну каже.
0125 То је Тутек тешко дочекао,
0126 Харамбаша кланац населио,
0127 Па пореда шест стотин шицара,
0128 Који тицу шпија на летећи.
0129 Њима Тутек вели харамбаша:
0130 „Кад с’ Мустајбег врати од Узоца,
0131 Ви пуцајте сви на бајрактаре,
0132 А немојте бега ни голуба,
0133 Ја ћу бега с Тривун-харамбашом.“
0134 Татек кланца чува проклетога.
0135 Да видимо бега удвињскога!
0136 Уз бега је шездесет коњика,
0137 Уз њег Ђулић иде бајрактару,
0138 Мусић Мехо с поља Турјанскога
0139 И бајрактар Мемичицу Мујо.
0140 У Узолац коње натирали
0141 А до куле узолачког Марка.
0142 Ту нађоше коло дивојака,
0143 Коло води узолачка Јања.
0144 Кад Мустајбег дојаха голуба,
0145 Бога викну, Бога Јања прими:
0146 „Јеси л’, Јањо, прело покупила
0147 На срамоту овом Мустајбегу?“
0148 „ „Јесам, беже, виру ти задајем,
0149 Покупила, дивно коло играм,
0150 Не би л’ овде тебе домамила.“ “
0151 „Ето си ме, Јањо, домамила.“
0152 Тад Мустајбег са голуба фрци,
0153 Он код Јање коло растргнуо,
0154 У коло се код ње уфатио:
0155 „Баш ћу с тобом коло окренути!“
0156 А одјаха шездесет коњика,
0157 Па с’ уфати момак и дивојка,
0158 Па окрећу коло на около.
0159 Ал се чудна тушта помолила,
0160 Од Котара силовита војска,
0161 А пред војском два бана силовна.
0162 Стаде вика задарскога бана:
0163 „Јеси л’, беже, коло уфатио
0164 Баш код липе будулице Јање,
0165 Пива ли ти будулица Јања?“
0166 Кад виђаше млади бајрактари,
0167 Свак ујагми једну дивичицу,
0168 Сваки с’ своме ату појагмио,
0169 Сваки за се баци маџарицу,
0170 А Мустајбег узолачку Јању.
0171 А на бега крањци навалише,
0172 На њега се огањ приломио.
0173 Бег погледа низ Узолац клети,
0174 Одоше му бутум бајрактари,
0175 Удвињани бега оставише.
0176 А ко бега да остави не ће?
0177 Радна му нане, Мемичићу Мујо,
0178 Он од бега отискује крањце.
0179 А Мустајбег виче Мемичића:
0180 „Дедер сине, да се минтујемо!
0181 Ти појаши мог коња голуба,
0182 А ја хоћу твојега дората.“
0183 А Мемичић фрци са дората,
0184 Он под бега подмаче дората,
0185 Јању за њег баци будулицу,
0186 А Мемићић на голуба фрци,
0187 Па подвикну, поврати голуба,
0188 Све од бега крањце отискује.
0189 Не море дорат Мемичића Мује
0190 Да бега носи, а ни будулице.
0191 Опе беже Мемичића виче:
0192 „Дај ми, сине, мог коња голуба,
0193 Јер се јесам вири затицао,
0194 На њем да ћу главу изгубити.
0195 Сад је мени суђен данак дошо,
0196 Чујеш л’ огањ у кланцу проклетом?
0197 Хурамага ј’ кланац оставио,
0198 А крањци су кланац населили.“
0199 Под њег Мујо подмаче голуба,
0200 Пред њим пође Мемичићу Мујо,
0201 На Мују се огањ отиснуо,
0202 Умакоше у кланац проклети.
0203 Видидере Тутек-харамбаше:
0204 Он на бегу нишан уфатио,
0205 Својој пушци живу ватру даде,
0206 Пуче пашка Тутек-харамбаше,
0207 Отишће се беже са голуба;
0208 Пуче пушка Тривун-харамбаше,
0209 Паде голуб баш код бега свога,
0210 А потече Тутек харамбаша,
0211 Мустајбегу да одсиче главу.
0212 Ал подвикну Мемичићу Мујо:
0213 „Стан’, Тутече, куја те котила!“
0214 Мемичић га ћордом ударио.
0215 Ал испаде Тривун харамбаша,
0216 И њег Мујо ћордом ударио,
0217 И њега је главом раставио,
0218 Погинуше оби харамбаше.
0219 Опе с’ ситан огањ приломио,
0220 Побигоше крањци из богаза,
0221 Не смидоше бегу ни разбоју.
0222 Оде јадан Мемичићу Мујо.
0223 Кад под гором агу угледао:
0224 „Хурамага, црн ти образ био!
0225 Зар упути Лику Мустајбега?“
0226 На то с’ ага из грохота смије.
0227 Зацвилише млади Удвињани,
0228 Зацвилише, коње узјахаше,
0229 А Мустајбег оста у богазу,
0230 Рањен беже у стине утеко,
0231 Беже јечи под јелом зеленом,
0232 Већ и други данак освануо,
0233 А отишла Јања у Узолац.
0234 Мало вриме, ни дуго не прође,
0235 Један козар дође за козама,
0236 Козар бега најде у стинама.
0237 Када дојде, вели Мустајбегу:
0238 „Зар ту лички јечиш Мустајбеже!“
0239 „ „Еј козару, моје дите драго,
0240 Узми сабљу, одсици ми главу!
0241 Да ми главу снесеш до Узоца,
0242 Велики би бакшиш покупио,
0243 Добро би те даровали бани.“ “
0244 Козар бегу тихо говорио:
0245 „Не смим, беже, виру ти задајем!“
0246 „ „Смидеш, влашче, виру ти задајем!“ “
0247 Кад чу влашче, тад палу потеже,
0248 Удара бега, ал му фајде нема,
0249 Не море му главе одризати.
0250 Бег козару онда говорио:
0251 „О козару, моје дите драго!
0252 Хајд’ у разбој до голуба мога,
0253 Наћ ћеш онде код коња голуба
0254 Моју, сине, пребијену ћорду,
0255 Јер сам ћорду бутум искршио,
0256 Донес’ комад, па м’ одсици главу!“
0257 Кад чу козар, од бега окрену,
0258 Козар најде ате празовите,
0259 Млого их лежи један код другога.
0260 Међу њима бегова голуба.
0261 Код голуба кад козар погледа,
0262 Виђа балчак од бегове ћорде,
0263 Пребијена сабља на четверо,
0264 Комад сабље до бега донесе,
0265 Узе бегу главу код камена,
0266 Па замахну и одсиче главу,
0267 Паде глава личког Мустајбега.
0268 Влах остави козе у планини,
0269 Па однесе главу до Узоца
0270 Билој кули узолачког Марка.
0271 Око куле вавик коло игра,
0272 Коло игра шездесет маџарки,
0273 Коло води будулица Јања.
0274 Вид’ влашчица, кад донесе главу,
0275 Баци главу колу и дивојкам:
0276 „Ето главе личког Мустајбега!“
0277 Кад дивојке главу угледаше,
0278 Тад међу се главу ујагмише,
0279 Оне липе писму подигнуле,
0280 Свака ногом главу ударила:
0281 „Давор главо личког Мустајбега!
0282 Млого си нам на кахару била.“
0283 Кад то види узолачка Јања,
0284 Узе главу личког Мустајбега,
0285 Три пута је мртву пољубила,
0286 Па подвикну у колу дивојке:
0287 „Еј дивојке, црн вам образ био!
0288 Куку главо личког Мустајбега,
0289 Али ти си на јунаку била!
0290 Док с’ по нашој земљи четовала,
0291 Никад либа ми желили нисмо,
0292 Имали смо мала по Приморју.
0293 Неста бега, неста четовања!“
0294 Све слушају два бана силовна,
0295 Код њих слуша дванаест сердара,
0296 Сви гледају, што с’ од Јање ради.
0297 А два бана влашче повикаше:
0298 „Јер одриза главу Мустајбегу,
0299 Кад би беже мого приболити?“
0300 Њима влашче опет говорило:
0301 „Не би, бани, виру вам задајем.“
0302 Влашче каже, ал му фајде нема,
0303 Уфатише влашче у авлији,
0304 Јадно влашче на колац дигоше,
0305 Нек спомиње с’, док је овог свита!
0306 Да гледамо личких набодица!
0307 Окренуше јадни на Удвину,
0308 С њима дође Мемичићу Мујо,
0309 Он изнесе седам грдних рана
0310 Бранећ бега и коња голуба
0311 Од ђидије Тутек-харамбаше
0312 И леглића Тривун-харамбаше.
0313 Да гледамо ускок-Радована!
0314 И он дојде рањен на Удвину.
0315 Кад ахару дојде Мустајбега,
0316 Он у презид уведе гаврана;
0317 Јадна кука Мустајбеговица.
0318 А кад лонџи он отвори врата,
0319 Ко у лонџи сиди под пенџером?
0320 Али Козлић сиди Хурамага
0321 На бегову мисту код пенџера.
0322 Раде цикну, а грлом подвикну:
0323 „Јадна Лико, што си дочекала,
0324 Те т’ козари сада поглавари
0325 Посли нашег бега Мустајбега!“
0326 Па подвикну он своје акране:
0327 „Халал’те ми, драга браћо моја!
0328 Сад ћу и ја Лику оставити,
0329 Кад мог бега на Удвини нејма.“
0330 Ускок-Раде посиде гаврана,
0331 Па он оде у Гламоч камени.
0332 Лика не би нег три годинице,
0333 Јер Приморци Лику освојили,
0334 Неста бега, неста четовања!
