Смрт књаза Данила

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Фала Богу, фала великоме!
0002 На хиљаде и осме стотине
0003 И на полу шездесет’ године,
0004 Подиже се соко тица сива,
0005 Оба су му позлаћена крила,
0006 И бијело јато голубова
0007 Из фитешке ломне Горе Црне,
0008 Са Цетиња поља широкога;
0009 То не бјеше соко тица сива,
0010 Нити бјеше јато голубова,
0011 Но то бјеше црногорски књаже,
0012 Шњим се крену господа избрана,
0013 Све војводе и млади сердари,
0014 То његови бјеху сенатори,
0015 Капетани и његове слуге;
0016 Са соколом тица пауница,
0017 Дивно су јој нашарена крила:
0018 То не била тица пауница,
0019 Но Даринка, књажева љубовца.
0020 Окренуше уз поље цетињско,
0021 Прегазише ловћенску планину
0022 И гласито племе од Његуша,
0023 У којем се по соко излеже.
0024 Многе тице гледе на сокола,
0025 Обратише низ которске стране,
0026 Доклен доше под Котором градом,
0027 Дочека их господа которска
0028 А пред њима Домин капетане,
0029 Капетан је од Боке Которске,
0030 Сретоше га оба ђенерала.
0031 Ту се с књазом поздравише дивно,
0032 Паса књаже преко б’јела града,
0033 И уз књаза господа остала,
0034 И прођоше крајем мора слана,
0035 И почину на Ријеку малу
0036 У бијелу Липовчеву кулу,
0037 Међу Прчањ и Ријеком малом,
0038 Поред б’јела од Котора града,
0039 Ту почину црногорски књаже
0040 И са њиме господа избрана.
0041 Глас допаде бечкога ћесара,
0042 Да је доша црногорски књаже
0043 Са кнегињом, својом љуби драгом,
0044 Да полази цареве градове,
0045 Пак цар јави Мамули Лазару,
0046 Далмације вјерном господару,
0047 Да му пошље од мора вапора,
0048 Да се шета преко мора слана.
0049 Ђенерал је цара послушао,
0050 Књазу посла од мора вапора.
0051 Књаз је цару дивно зафалио
0052 И Лазару, вјенчаноме куму.
0053 Дадоше му од мора вапора
0054 И цареве плаћене солдате
0055 И музику свирке различите.
0056 Ђенерали књазу долазаху
0057 И остали добри капетани,
0058 Сва господа од Боке Которске
0059 И бијела града Дубровника,
0060 Сваки књазу на поздрав иђаше,
0061 Књаз свакога мило дочекаше,
0062 И весело дане пролазаше.
0063 Ту стајао пуни мјесец дана,
0064 С господом се врло заљубио,
0065 И искрену љубав отворио,
0066 Сва му Бока на поздрав иђаше,
0067 Сви главари и добри јунаци,
0068 Позива га циркул капетане,
0069 Он позива црногорска књаза
0070 И Даринку, књажеву љубовцу,
0071 И његову господу осталу,
0072 Сву господу на објед позива
0073 У Котору бијеломе граду.
0074 Књаз весело с господом окреће
0075 И с Даринком, вјенчаном љубовцом,
0076 И пођоше морем дубокијем,
0077 И дођоше под Котором градом,
0078 Пак изиде из пасаре златне,
0079 И Даринку прифати за руку,
0080 Пак прошета преко б’јела града,
0081 Сретоше га оба ђенерала,
0082 Шњима бјеше Домин капетане.
0083 Капетан их води на дворове,
0084 Сву господу српску и латинску,
0085 Господску им софру поставио,
0086 Ту господа обједива дивно
0087 И дивно се искрасише с вином.
0088 Пак на ноге господа устаје,
0089 Прошеташе преко б’јела града,
0090 Изидоше на крај мора слана,
0091 Шетају се тамо и овамо
0092 На лијепу од Котора риву,
0093 Добавише царске мусиканта,
0094 Ту им био бумбе и свирале,
0095 Ал’ се тавна нојца примицаше,
0096 Таман ћаше да почине сунце,
0097 Ал’ ево ти пасаре од злата,
0098 У коју ће књаже путовати,
0099 Св’јетли књаже дофати Даринку,
0100 Дофати је за бијелу руку,
0101 Намјести је у пасару златну,
0102 Свијетли се књаже повратио,
0103 Да поздрави господу избрану,
0104 Пак окрену на пасару златну,
0105 Лијевом је ногом покрочио,
0106 На пасару ногом починуо.
0107 Ал’ ево ти јада изненада!
0108 Пуче пуста пушка из народа,
0109 Ах нека га, већ му не пуцала!
0110 Пуче пушка Тодора Кадића
0111 Од племена од Бјелопавлићах,
0112 И погоди свијетлога књаза,
0113 Живо му је срце изгорио,
0114 Паде књаже у крило Даринке.
0115 И ту бјеху неки Црногорци,
0116 Вјерне слуге свијетлога књаза,
0117 Који вазда уз књаза иђаху,
0118 Когођ био, црн му образ био!
0119 Кад шњим бише, што га не чуваше,
0120 Није мало што погибе књаже,
0121 Није мало, што се нагрдише,
0122 Ал’ утече Кадићу Тодоре,
0123 Не нађе се добра Црногорца
0124 Од господе свијетлога књаза,
0125 Да изгуби Кадића Тодора,
0126 Да изгуби, ал’ уфати жива.
0127 Ал’ га царске уфатише страже.
0128 Да Кадића не сватише страже,
0129 Утећ’ Кадић уз планину ћаше
0130 Проз књажеве слуге изабране.
0131 Стидите се и саде и вазде,
0132 Како свога књаза осветисте,
0133 Тако ли се цијени поштење?
0134 Колико се много угријасте,
0135 Јере свога књази изгубисте,
0136 Ту ви много чуда учинисте,
0137 Један другом ране ударасте,
0138 Тако ли се добива јунаштво
0139 И вјечити спомен наком себе?
0140 Поведоше Тодора Кадића
0141 Ћесавори плаћени солдати,
0142 Метнуше га у студној тамници,
0143 А рањена књаза уфатише,
0144 Унијеше у Котору граду,
0145 Не бјеше му душа испанула.
0146 О Кадићу, црн ти образ био!
0147 Што изгуби свога господара,
0148 Што наслади срца душманима,
0149 Уцвијели ломну Гору Црну,
0150 Гору Црну и седморо Брдах,
0151 Уцвијели сву Херцеговину,
0152 Пак заплака редом и Бошњаке,
0153 Што су наша браћа под Турцима,
0154 Већ у Босну и Херцеговину,
0155 Сви имаху добру узданицу,
0156 Ко вјерује Христа спаситеља,
0157 На Данила црногорска књаза
0158 Баш имаху вјерну узданицу,
0159 Да ћ’ извадит’ робље из сужањства,
0160 Из Турчина, српског душманина,
0161 Који Србу сваке јаде дају,
0162 И тиранске муке ударају
0163 Од Косова и прије Косова;
0164 Србији су рану ударио
0165 И свакоме по реду Србину,
0166 Који знаде за част и поштење.
0167 О Кадићу, не веселио се!
0168 Бистро знадем да је тебе криво,
0169 Јере ти је жалост учинио,
0170 Јер је твоју сестру преудао,
0171 Твоју сестру младу попадију,
0172 Ал’ ти није кулу изгорио,
0173 Нити ти је брата изгубио,
0174 А твоју си сестру осветио,
0175 Ти погуби доброга јунака,
0176 Већ витеза Војводин-Богдана,
0177 Од Цетиња од Мартиновића,
0178 До цара му пара не биваше,
0179 Погуби га столну Цариграду,
0180 Консул бјеше од те Горе Црне,
0181 Заповједник од двије хиљаде,
0182 Нека, што си њега изгубио,
0183 Ти си добро сестру осветио.
0184 О Кадићу, кукала ти мајка!
0185 Да л’ не знадеш и нама је криво,
0186 Петровићу Ђуру каваљеру
0187 И витезу Милану сердару
0188 И осталој господи избраној
0189 Од витешке ломне Горе Црне,
0190 Који јесмо Задру на крајину,
0191 Тер жалосно дане пролазимо,
0192 Сва је наша добра одузео,
0193 И наше је дворфе развалио,
0194 Некијема браћу погубио,
0195 Добро знадеш, да је нама криво,
0196 Ал’ не шћесмо изгубити књаза.
0197 О Кадићу, божи отпадниче,
0198 Отпадниче, пак и несретниче!
0199 Што похули на своје поштење,
0200 И продаде себе у туђина,
0201 Што послуша пашу скадарскога,
0202 Душманина рода христјанскога,
0203 Тер изгуби књаза свијетлога
0204 За пашине смрдељаве даре.
0205 О Кадићу, беспаметна главо!
0206 Ти обиде проз многе градове,
0207 Да л’ не нађе паметна јунака,
0208 Ко би тебе сјетовао дивно,
0209 Да ти збори и да ти покаже,
0210 Ко погуби силна господара,
0211 Господара од своје државе,
0212 Ту јунаштва никаквога нема,
0213 Него луда беспаметна глава,
0214 Луда глава и та памет црна,
0215 Пак и црни образ за довијек.
0216 Пак изгуби и себе и књаза,
0217 Твоје робље проз градове скита,
0218 Скитају се проз турске градове,
0219 На њих Турци не обрћу главе.
0220 Знаш, Тодоре, црн ти образ био!
0221 Јер су Турци варалице старе,
0222 Камо тебе све те турске фале
0223 И пашини смрдељави дари?
0224 Ти си грдио образ оцрнио,
0225 Срамотан си од краљева био,
0226 Многина су и више страдали,
0227 Али нико тако не уради. -
0228 Св’јетлу књазу ране завијаху,
0229 Свиленијем стегнуше појасом.
0230 Ал’ да видиш чуда великога!
0231 Санак снила војводина љуба,
0232 Санак снила на Цетиње равно,
0233 Вјерна љуба Петровића Мирка,
0234 Баш ту вече, кад погибе књаже,
0235 Колико је санак страховити,
0236 Она скочи, ка да се помами,
0237 И на обје ноге устанула,
0238 Код ње спава Мирко господаре,
0239 Скочи Мирко на ноге лагане,
0240 Тер госпођу своју уфатио,
0241 Њу ми пита Мирко господаре:
0242 "Што је, љубо, за Бога једнога?
0243 "Али си се, љубо, помамила?
0244 "Која ти је витешка невоља?"
0245 Ал’ госпођа страшно уздисаше,
0246 Кад госпођа мало починула,
0247 Одговара Мирку господару:
0248 "Нијесам се помамила млада,
0249 "Мало заспах, сан видијех страшан,
0250 "О страха сам на ноге скочила,
0251 "Ђе се ведро небо проломило
0252 "А цетињско поље пропануло,
0253 "Усред подна и бијела дана,
0254 "Сјајно сунце на земљу пануло,
0255 "Паде сунце на поље Цетиње,
0256 "И потону у те развалине,
0257 "Потамњеше на небо звијезде,
0258 "Гром загрмље с мора дубокога,
0259 "Слана мора од града Котора,
0260 "Муња сјекну с Ловћенске планине,
0261 "Пак крвава роса пропадаше,
0262 "И покропи све наше дворове,
0263 "Наше дворе и књажеве дворе,
0264 "Рашћера се облак на све стране,
0265 "Све крвава роса удараше,
0266 "Сву је Црну Гору покропила,
0267 "Црну Гору и Брда широка.
0268 "Мало стаде, не би николико
0269 "Пак још да ти више јаде кажем,
0270 "Што ја виђех у мојему санку:
0271 "Даде ми се нешто погледати,
0272 "Ја погледах уз поље Цетиње
0273 "И високу Ловћенску планину,
0274 "Али лети соко тица сива,
0275 "Оба су му позлаћена крила,
0276 "Под крило му тица пауница,
0277 "И за њима јато голубова,
0278 "Свакојему отпаднула крила,
0279 "Соко паде тебе на кољено,
0280 "Оба су му крила саломљена,
0281 "И немаше главе на рамена,
0282 "Шњим почину тица пауница,
0283 "Шарена јој отпадоше крила,
0284 "Па јој црна пера ударише,
0285 "Црнијем се перјем накитила,
0286 "А шарена пера побацала,
0287 "Тебе стаде тица уз рамена,
0288 "Из очи јој огањ сијеваше,
0289 "Окиде ти ватра десну руку,
0290 "Пак је соко мали излетио
0291 "Из нашега двора великога,
0292 "Пауницу тицу загрлио,
0293 "Твоју десу подизаше руку.
0294 "На руку ти ране завијаше.
0295 "Сада толкуј, Мирко господаре,
0296 "Како би се санку домислио!"
0297 Тако Мирко љуби говораше:
0298 "Јала, љубе, већ га не саснила!
0299 "Ласно ти се санку домислити:
0300 "Без брата ћу мога останути,
0301 "Брата мога, књаза свијетлога:
0302 "Што се ведро небо проломило,
0303 "Црни ће не допанути гласи;
0304 "Што је равно поље пропануло,
0305 "Што је пало на Цетиње сунце,
0306 "И потону у те развалине,
0307 "Сунце значи пресвијетли књаже,
0308 "Развалина његова гробница;
0309 "Што звијезде јесу потамњеле,
0310 "Потамњеће јадни Црногорци,
0311 "Оцрниће капе и доламе;
0312 "Равно поље што се пропануло,
0313 "Изгубиће земља господара;
0314 "Што загрмје с мора дебелога,
0315 "Те се тресу брда и планине,
0316 "То ће чути веље краљевине,
0317 "Ђе је св’јетли књаже погинуо,
0318 "Погинуо, ал’ се преставио;
0319 "Што је сјајна прекрстила муња
0320 "И крвава киша ударила,
0321 "Те је наше дворе покропила,
0322 "Наше дворе и њажеве дворе,
0323 "Наше ћемо дворе оцрнити,
0324 "Наше дворе и наше прозоре;
0325 "Што покропи крвца Гору Црну,
0326 "Изгубиће народ господара;
0327 "Што долеће соко тица сива,
0328 "Те су њему позлаћена крила,
0329 "Под крило му тица пауница
0330 "Шареније пера до рамена,
0331 "Соко значи црногорски књаже,
0332 "Пауница кнегиња Даринка:
0333 "Што су њему саломлена крила,
0334 "Потонуће све српско надање,
0335 "Што су вазда у тужно страдање."
0336 Још овако Мирко бесједио,
0337 Сузе проли, љуби одговара:
0338 "Драга љубе, већ га не заспала!
0339 "А што соко главе не имаше,
0340 "Доиста је тамо погинуо,
0341 "Али хоће погинути брзо;
0342 "Што је била тица пауница,
0343 "И шарена пера опанула,
0344 "А црно јој перје ударило,
0345 "То ће бити мила снаха моја,
0346 "Па ће бацит’ свилу и кадифу,
0347 "Побацаће сјајне дијоманте,
0348 "И бациће прстенове златне,
0349 "Прстен злато и камење драго,
0350 "Она ће се у црно завити,
0351 "И црне ће дане пролазити,
0352 ”То све значи на то перје црно;
0353 ”А што ватра из очију скаче,
0354 "То ће ронит’ сузе од образа,
0355 "Па ће моје кидат’ срце живо;
0356 "Што опаде мене десна рука,
0357 "То ћу брата изгубити мога,
0358 "Већ којега Српкиња не рађе;
0359 "Што долеће соко тица мала
0360 "Од нашега двора великога,
0361 "Па загрља тицу пауницу,
0362 "И завија мене десну руку,
0363 "То ће бити наше чедо лудо,
0364 "Наш Никола, јединац у мајке;
0365 "Пауницу што је загрлио,
0366 "Он ће стрини сузе отирати;
0367 "Што завија моју десну руку,
0368 "И привија на те ране љуте,
0369 "Никола ће књазом постанути,
0370 "Па ће моје срце разбирати,
0371 "Срце нигда пребољети неће,
0372 "Није брата, што не роди мајка,
0373 "Таква браћа ријетко се рађу."
0374 Па несретно санка толковаше,
0375 И жалосне сузе отираше,
0376 Па Николу сина дозиваше,
0377 Ал’ га Мирко из постеље буди,
0378 То је било ноћи на поноће:
0379 "Устан’, сине, већ’ га не заспао!"
0380 Скоичи момче из душека мека:
0381 "Што је Мирко, драги родитељу
0382 "Те ми не даш у душеку спават’?
0383 "Какви су те гласи допанули?"
0384 Али Мирко, сину одговара:
0385 "Почуј добро, мој једини сине!
0386 "Сан је снила драга љубе моја,
0387 "А она је мила мајка твоја."
0388 Али Мирко сину казиваше,
0389 Све по реду санак му показа,
0390 Што је санак страшни видијела:
0391 "Но ме чујеш, мој једини сине!
0392 "Сигурај се, узми коња твога,
0393 "Собом узми својега ујака,
0394 "Баш војводу Мартиновић-Марка,
0395 "Добријех се коња доватите,
0396 "Ноћно хајте пут Котора града,
0397 "Превез’те се преко мора слана
0398 "До онога свијетлога књаза,
0399 "Крените га, ако Бога знате,
0400 "Ако није до сад погинуо,
0401 "Доиста ће тамо погинути,
0402 "И тамо ће изгубити главу."
0403 Младо момче на ноге скочило,
0404 Па сигура себе и гаврана,
0405 И пробуди Мартиновић-Марка,
0406 Баш војводу, својега ујака,
0407 Војвода се брзо опремио,
0408 Добрије се коња доватише,
0409 Ноћно поше уз поље Цетињско,
0410 И пасаше Ловћенском планином,
0411 И Његуше плема прегазише,
0412 И одоше низ Которске стране,
0413 Баш су добро коње уморили,
0414 За три уре пред Котором доше.
0415 Ту их црни гласи допануше,
0416 Јер је св’јетли књаже погинуо,
0417 Ма се није с душом дијелио,
0418 Царска им се врата отворише,
0419 Па жалосни код књаза одоше,
0420 Ту рањена књаза находише,
0421 И код њега дванаест медика,
0422 Те му грдне ране утезаху,
0423 А кад књаже видије синовца,
0424 Па га топле сузе пропадоше,
0425 Сузе рони, пак он бесјеђаше:
0426 "О Никица, моја узданица!
0427 "Ја погибо данас изненада,
0428 "На тебе ћу оставити књаштво,
0429 "Ма ми чувај моје Црногорце,
0430 "Чувај ми их ка и своју главу.
0431 "Ма ме чујеш, мој млади синовче!
0432 "Ја понијех тешке ране љуте!
0433 "Све за моју браћу Херцеговце,
0434 "Херцеговце и шњима Бошњаке,
0435 "И за Србе, што с’ у Арбанији,
0436 "То су моје грдне ране љуте,
0437 "Не извади робје из сужањства,
0438 "Ту ћу рану у земљи понијет’
0439 "И неће ми дати починути,
0440 "Но чујеш ме, нејаки синовче!
0441 "Ја сам био њима обећао,
0442 "Да ћу вадит’ Србе из сужањства.
0443 "Ја не шћеђах моје Црногорце,
0444 "Па ни моју главу на рамена,
0445 "Доиста их ћасмо извадити
0446 "Али своју главу изгубити.
0447 "Но синовче, аманат ти тешки,
0448 "Ја погибо, помоћ’ им не могох,
0449 "Но их немој, сине, преварити,
0450 "Баш ако ћеш изгубити главу.
0451 "Ако би ти Бог и срећа дала,
0452 "Да избавиш Србе из сужањства,
0453 "Баш ако ћеш главом погинути,
0454 "Ти ћеш славно име оставити,
0455 "Немој, синко, Србе преварити,
0456 "Који вјечно плачу без престанка;
0457 "Тако тебе подурало књаштво!
0458 "За остало што ћеш учинити,
0459 "И за то ћу тебе сјетовати:
0460 "Кад би мени испанула душа,
0461 "Понеси ме на равно Цетиње,
0462 "Погреби ме у старој гробници,
0463 "У гробницу Петра стрица мога,
0464 "У бијелу на Цетиње цркву,
0465 "Па окупи твоје Црногорце,
0466 "Укопајте и ожаловајте,
0467 "Па одашљи књиге на краљеве,
0468 "На Русију и граду Париђу,
0469 "На ћесара и инглешка краља
0470 "И ономе краљу Прусијану;
0471 "Шиљи књиге на пет краљевина,
0472 "А Турчину немој ни шиљати,
0473 "Од старине српском душманину,
0474 "Турци су ме овђе положили
0475 "И њихови срмдљиви дарови,
0476 "Који луде подмићују главе,
0477 "Луде главе од закона мога,
0478 "Те вадимо себи очи црне.
0479 "И чујеш ме, мој мили синовче!
0480 "Многи ће ти зборит’ безаконци,
0481 "А највише неки Црногорци,
0482 "Да ме стрико Ђуро изгубио,
0483 "Подмитио Тодора Кадића,
0484 "Али немој, сине, вјеровати,
0485 "И ако се грдно помрзисмо,
0486 "Ма брат брата на јаму вођаше,
0487 "У јаму га бачит’ не хоћаше,
0488 "Јесам стрицу жалост учинио,
0489 "Ма ме не би стрико изгубио,
0490 "Нити прода себе у туђина,
0491 "Ни поштење своје погрдио.
0492 "Мнозина ће тебе диванити,
0493 "И на њега криво сједочити,
0494 "Све лакомци и безаконици
0495 "Шњима су ме прије завадили,
0496 "Те сам своју браћу разагнао,
0497 "И моја сам поткинуо крила,
0498 "Најпослије строваше ми главу;
0499 "Но не слушај такве безаконце.
0500 "Да ме прије земља не уграби,
0501 "Бјех почео такве познавати,
0502 "Који су ме с браћом завадили.
0503 "Но ме слушај, нејаки синовче!
0504 "Доћ’ ће људи седам краљевина,
0505 "И тебе ће потв рдити књаштво,
0506 "Право суди ловној Гори Црној,
0507 "Право суди, а не суди криво,
0508 "Тако твоја подурала глава!
0509 "И држи се добро с краљевима,
0510 "С’јеци Турке, невјерне хајдуке,
0511 "Јер у томе ни грехоте немаш,
0512 "Нит’ се мири, нит’ им вјере давај,
0513 "Док ти траје на рамену глава."
0514 И још рањен књаже изговара:
0515 "О Никола, све моје уздање!
0516 "Аманат ти моја љуби драга,
0517 "Моја ћерца, јадна змија љута,
0518 "Чувај ми је ка и своју главу,
0519 "И води их на Цетиње равно,
0520 "У жалости да проводе дане.
0521 "Не ћене ли послушат’ Даринка,
0522 "Дивно знадем, послушати неће,
0523 "Баш без мене чини јој се криво
0524 "Да остара на Цетиње равно,
0525 "Ако би се љуба насрдила,
0526 "Дади њојзи блага изобила,
0527 "Нека иде у Париђу граду,
0528 "Нека носи драгу ћерцу моју.
0529 "О Никица, аманат ти тешки!
0530 "Немој њима умалити блага,
0531 "Да им не би блага премањкало,
0532 "Нек се с благом довијека ране;
0533 "Ако би им благо помањкало,
0534 "Прекорен ћеш бити од краљева,
0535 "Они знаду, да ја имам блага."
0536 То жалосно књаже изговара:
0537 "Чујете ме, господо избрана!
0538 "Који сте се овђе намјерили,
0539 "Ја не жалим, што сам погинуо,
0540 "Е ме Кадић Тодор изгубио
0541 "Из његове неразумне главе,
0542 "Ја би њему живот опростио,
0543 "Ма ево ти моје ране љуте,
0544 "Е ћу вјечну рану понијети,
0545 "Е Кадића други наћераше,
0546 "И на то га Турци научише,
0547 "Те наслади срце душманима."
0548 Рањен књаже те се подигнуо,
0549 И још ћаше нешто говорити,
0550 Зло се случи, и смрт се прикучи,
0551 Крст довати у десници руци,
0552 Цјелива га, па душу испусти.
0553 Бјеше жарко огријало сунце,
0554 Црна књига на Цетиње дође,
0555 На војводу Петровића Мирка,
0556 Е књаз бјеше њему погинуо,
0557 Справи слуге пут Котора града
0558 И господу од те Горе Црне,
0559 Ту жалосна књаза находише,
0560 Ђе се бјеше с душом раздвојио.
0561 На жалосна књаза доватише
0562 И Даринку народну госпођу,
0563 Па Даринку у црно завише,
0564 У црно јој коња обукоше,
0565 И књажева коња доватише,
0566 Збацише му вас пчусат од злата,
0567 У црну га замоташе свилу,
0568 Па отале с књазем окренуше,
0569 Скупило се мало и велико,
0570 Да гледају жалост превелику,
0571 Ћенерали књаза попратише,
0572 Ђенерали, шњима капетани,
0573 Сва господа од Боке Которске,
0574 Сузе роне низ бијело лице,
0575 А солдати стоје у паради,
0576 И жалосне свирке издаваху.
0577 Кам би црка’ од такве жалости,
0578 А некали срце у јунака!
0579 Студено би плакало камење,
0580 И из њега суза ударила,
0581 А некали жалосна народа!
0582 Понијеше на Цетиње књаза,
0583 Ту се веља јата савијаху
0584 Од јадније сиви соколова,
0585 Сузе роне, те га жаловаху.
0586 Што за вајду, помоћ’ не можаше,
0587 И свијетла књаза погребоше
0588 У бијелу на Цетињу цркву,
0589 У гробницу Петра, стрица свога,
0590 Да почива код Петра светога.
0591 О жалости, да је виђет’ коме
0592 Црне ране и судбине црне!
0593 О несрећо српска од старине,
0594 Ти се често у нас намјериваш!
0595 Црна завист, да те Бог убије!
0596 Особито што си у Србина,
0597 Из Срба се нигде не истражи
0598 Већ од царства српскога Душана
0599 Па до смрти свијетлога књаза,
0600 Све је низма и неслога љута,
0601 Све је завист и жалост велика
0602 У свакога вриједна Србина,
0603 Продајемо себе у туђина,
0604 У нас нигда праве слоге нема,
0605 Праве слоге и правог јединства.
0606 Добро су не познали краљеви,
0607 И цар турски добро не познаје,
0608 Те ни ногом за врат угазио
0609 И под туђа царства рашћерао.
0610 Од неслоге наше од старине
0611 Жалосна је пјесма испјевана.