Смрт кнеза Доброслава/36

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА I ПОЈАВА II ПОЈАВА III   ►

ПОЈАВА II
РАДИМИР и РАТКО.

 
РАДИМИР:
А сад и ја правду да извршим.
(Скида мач са зида.)
Мил'јенков је ово мач, од њега
Кнез Доброслав мора погинути.
Ти, вратару, и у ово доба
Можеш његов замак отворити:
Једни кључи у тебе су, рече,
А у њега други. Хајд'мо с мјеста.
Кад бих зору чек'о, од оваког
Нестрпљења дочек'о је не бих.
Ти предњачи. — Као да с устежеш?
РАТКО:
Стражама је окружен сав замак;
Па ће пуцат на нас.
РАДИМИР:
Под твојом су
Запов'јешћу; би л' у овом часу
Услугу ми твоју одрекао?
Ноћас си ме од најљуће сумње
И од саме смрти избавио;
Ну још н'јеси ништа учинио
Ако м' одмах не уведеш тамо.
РАТКО:
Хтједох теби да сачувам живот,
Али нећу ни његов да издам.
РАДИМИР:
И не можеш, јер животи наши
Само стоје у божијој руци.
Је л' Бог ову ноћцу означио
Да посљедња Доброславу буде,
Бити ће му, све и кад ме не би
Ти у његов пропустио замак;
Није ли је означио? онда
Знај, живјеће баш да не доведеш
До његове постеље, и ондје
Везана га мени под нож бациш.
А од тебе то не иштем, нити
На њ лупешки ударити мислим.
У оружју нашем
Божја ће се правда огледати.
(Улази Богдан.)
БОГДАН:
Добрила је, кнеже, на самрти,
Па кнегиња Марија те моли
Да јој дођеш на опроштај вјечни.
РАДИМИР:
На самрти!.. Идем, идем с мјеста.
(На његов знак одлази Богдан.)
Јеси л' чуо? не видиш да Божјим
Пропуштењем сама врата замка
Преда мном се отварају ? хајд'мо.
РАТКО:
Код постеље самртничке ваљ'да
Господ блажа улиће ти чуства.
(Богдан опет улази.)
БОГДАН:
Отац Дојмо као изван себе
Дошао је и за тебе пита.
РАДИМИР:
Тај би сада омести ме мог'о.
Одведи га там' у крајну собу,
И говором позабави. Ја ћу
Скоро доћи. Овом другом страном
Ми на врата, Ратко, похитајмо. (Отиду.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 116 година.