Смрт кнеза Доброслава/23

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН ЧЕТВРТИ
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII
РАТКО. Улази ЦВЈЕТКО.

 
ЦВЈЕТКО:
Кнез је по нас поручио; гдје је?
РАТКО:
Чекај г' овде. (Ил' је намислио
Да и мене на што употреби?
Љуто ће се, богме, преварити.)
ЦВЈЕТКО:
Ево иде. Још нас не опажа.
Чуј, у себи како нешто мрмља.
(Долази Доброслав, носећи свијећу.)
ДОБРОСЛАВ:
(Он умр'јети мора; ја начина
Другог немам. То ј' пр'јека потреба,
То је као судба неотклоно,
Он умр'јети мора. — Ви који сте?
Ха, вратару, Цвјетко! Шта хоћете?
ЦВЈЕТКО:
Рекоше нам да нас амо звасте.
ДОБРОСЛАВ:
Да, доиста, (меће свећу) позв'о сам вас оба.
Је ли, Цвјетко, Добрили што боље?
ЦВЈЕТКО:
Од кад јој се свијест повратила
Све једнако остаје при себи.
Ал' огњица ожесточила је
Преко мјере; отац Дојмо вели
Да му треба ноћити у замку,
ДОБРОСЛАВ:
(Ох! данас ће дакле сви уједно
Отпутоват' у вјечитост! Страшан
Дан је овај; хоће ли га икад
Бог збрисати с књиге мог живота?)
Поврати се тамо. Ако ноћас
Болесница до умрћа дође
Зовни м' одмах. Је л' погребен мртвац?
РАТКО:
Овог часа. Послан је и новац
Удовици његовој. По исти
Долазиће у напредак сама.
ДОБРОСЛАВ:
(Нека дође; то је Јудин новац,
Ц'јена једног невиног живота,
То је откуп моје црне душе;
Нек свакако дође.) Чуј, вратару:
Ув'јек си ми вјеран слуга био,
Заклињем те буди још и ноћас.
Узми људи колико ти драго,
И стражари с њима око замка
Све до зоре. Ако 6и се когод
Хтио замку само приближити,
А на прву твоју опомену
Одстустио не би, на тог пуцај,
Пуцај, Ратко, ма ја главом био.
РАТКО:
Молим, на то другога одреди.
ДОБРОСЛАВ:
Не, не другог, тебе, једног тебе
На том мјесту желим ноћас, Иди.
РАТКО:
(На поље ме шиље, то и хоћу.) (Одлази.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 116 година.