Смрт војводе Пријезде
0001 Често књиге иду’ за књигама,
0002 Откуд иду, коме ли долазе?
0003 Књигу пише турски цар-Мурате,
0004 Па ју шаље војводи Пријезди:
0005 „О Пријездо, војводо сталаћка!
0006 У теб’ кажу до три добра твоја,
0007 До три добра, што у мене нема:
0008 Једно добро ждралу, коња твога,
0009 Друго добро сабљу новајлију.
0010 Треће добро вјерну љубу твоју.
0011 Јер твоја се огласила љуба.
0012 И љепотом и висином њеном,
0013 Да те љубе ни у мене нема.
0014 Већ Пријездо, војводо сталаћка!
0015 Пошљи мени сва три добра твоја,
0016 Јер ако ми ти послати не ћеш,
0017 Сакупит ћу многу силну војску,
0018 Доћ ћу теби под Сталаћа мала,
0019 Бит ћу Сталаћ три године дана,
0020 Освојит ћу сва три добра твоја.“
0021 Књигу пише војвода Пријезда,
0022 Пак је шаље турском цар-Мурату:
0023 „Ој Бога ти, турски цар-Мурате!
0024 Скупи војске, колико ти драго,
0025 Удри Сталаћи четир године
0026 Не дам теби добра ниједнога.“
0027 То се цару не може на ино,
0028 Већ он скупи многу силну војску,
0029 Пак он оде код Сталаћа мала.
0030 Био Сталаћ три године дана
0031 И настаде на полак четврте,
0032 Нит му одби дрва ни камена.
0033 Књиге пише војвода Пријезда,
0034 Опет шаље турском цар-Мурату:
0035 „Ој Бога ти, турски цар-Мурате!
0036 Био с’ Сталаћ три године дана
0037 И настаде на полак четврте,
0038 Нит му одби дрва ни камена.
0039 А оћеш га бити још толико,
0040 Имам хљеба и вина рујнога,
0041 Коњма зоби и зелене траве;
0042 Удри Сталаћ, колико ти драго,
0043 Не дам теби добра ниједнога.“
0044 Кад је царе књигу разгледао,
0045 Купи војску турски цар-Мурате,
0046 Хоће двору својем бијеломе.
0047 Утече се један потурченик,
0048 Што се јунак скоро потурчио
0049 Од зулума славног Деспот-Ђурђа.
0050 Од оне госпође Јерине,
0051 Пак бесједи турском цар-Мурату:
0052 „Ој Бога ти, турски цар-Мурате!
0053 Не остављај Сталаћ на срамоту.
0054 Дај копати дубоке лагуме,
0055 Као што смо и Ђурђу копали,
0056 Пак што дању копају лагуме,
0057 Нека Турци сипљу под шаторе,
0058 А што ноћу копају лагуме,
0059 Нек сипају Турци у Мораву.“
0060 На то с’ врати турски цар-Мурате,
0061 Па почеше копати лагуме,
0062 Па што дању копају лагуме,
0063 Оно Турци сипљу под шаторе,
0064 А што ноћу копају лагуме,
0065 Оно Турци сипљу у Мораву.
0066 Кад је било у једну суботу,
0067 У суботу, у очи недјеље,
0068 Изишла је љуба Пријездина.
0069 Она шета по бедему горњем,
0070 Шетајући гледи у Мораву,
0071 Ал Морава врло мутно тече.
0072 Брже љуба оде двору б’јелом,
0073 Па бесједи војводи Пријезди:
0074 „О Пријездо, господару драги!
0075 Ја ти неко чудно чудо видих,
0076 Гдје Морава врло мутно тече.
0077 Ја се бојим, драги господару!
0078 Нас ће Турци дићи на лагуме.“
0079 Ал Пријезда ништа не говори.
0080 Кад у јутру освану недјеља
0081 И господа изиђу из цркве,
0082 Али вели војвода Пријезда:
0083 „Ход’ те, браћо, да се опростимо,
0084 Опростимо и благословимо.
0085 Ја сам ноћас чудан санак снио,
0086 Па се бојим, драга браћо моја!
0087 Нас ће Турци дићи на лагуме.“
0088 Опросте се и благослове се,
0089 Па одоше сваки двору своме.
0090 Ал бесједи војвода Пријезда,
0091 Ал бесједи својој љуби вјерној:
0092 „Иди, љубо, у пивнице долње,
0093 Донеси ми један кондир вина,
0094 Да појемо и да с’ напијемо,
0095 Да идемо, куд је коме драго.“
0096 Оде љуба у пивнице долње.
0097 Кад отвори на пивници врата,
0098 Ал пивница пуна јањичара,
0099 Пашмагама напијају вино.
0100 Цикну кљуба као љута змија,
0101 Па удари кондиром у врата
0102 И побјеже у дворе бијеле:
0103 „Зло ти вино, војвода Пријездо!
0104 Зло ти вино, а горе ти било,
0105 Пивница ти пуна јањичара,
0106 Пашмагама напијају вино.“
0107 Али ђипи војвода Пријезда,
0108 Па изведе ждралу, коња свога,
0109 И изведе сабљу новајлију,
0110 Пак он ждралу одсијече главу:
0111 „Давор ждралу, десно крило моје!
0112 Да тебека турски цар не јаши
0113 За живота војводе Пријезде.“
0114 Онда узе сабљу новајлију,
0115 Пак је преби о десно кољено:
0116 „Давор сабљо, десна руко моја!
0117 Да тебека турски цар не паше
0118 За живота војводе Пријезде.“
0119 Оде онда љуби својој вјерној:
0120 „О Бога ти, вјерна моја љубо!
0121 Волиш са мном скочит у Мораву
0122 Или турском цару љуба бити?“
0123 Ал бесједи љуба Пријездина:
0124 „Господару, војвода Пријездо!
0125 Морава нас вода отхранила,
0126 Нек Морава вода и сахрани.“
0127 Узеше се обоје по руку,
0128 Па скочише у Мораву мутну.
0129 Мало по том вр’јеме постојало,
0130 Цар освоји малена Сталаћа,
0131 Ал у њему добра ниједнога.
0132 Љуто куне турски цар-Мурате:
0133 „О Сталаћу, да те Бог убије!
0134 У теби се курјакови легли.
0135 Бих те јунак три године дана
0136 И настаде на полак четврте,
0137 Ал не нађох добра ниједнога.“
