Смрт Секулина
0001 Двије ми се магле заметнуле,
0002 Заметнуле у пољу Косову.
0003 То нијесу двије магле биле,
0004 Него двије убојите војске,
0005 Једно турска, а друга каурска.
0006 Пред турском је Отмановић-царе,
0007 Пред каурском од Сибиња Јанко.
0008 Седам пута царе ударао
0009 На каура од Сибиња Јанка,
0010 Све га Јанко седам предобио,
0011 Још му није војске изгубио.
0012 Једно јутро Јанко уранио,
0013 Уранио под чадора свога.
0014 Под чадором ватру наложио,
0015 Тад при ватри кафу приставио,
0016 Чибук пије, кафу присркује,
0017 А на чадор често погледује,
0018 Кад се њему погледати дало,
0019 Угледао вилу пребијелу.
0020 Па је вила њему бесједила:
0021 „Јанковићу, зло ти јутро било
0022 А горе ти кафу узимао!
0023 Седам ти је пута да удараш
0024 На Турчина Отмановић-цара,
0025 Све га седам јеси предобио,
0026 Још му н’јеси војску изгубио.
0027 Хоћеш дати, што ти будем питат,
0028 Ласно ћеш ти цара предобити
0029 И његову изгубити војску.“
0030 А бесједи од Сибиња Јанко:
0031 „Ишти, вило, што је теби драго.“
0032 Кад је вила разумјела Јанка,
0033 Па је Јанку бесједит станула:
0034 „Дат ћеш мени тисућу дуката,
0035 И дат ћеш ми панцијер-кошуљу,
0036 У кошуљи оковану ћорду,
0037 Што пролама панцијера љута,
0038 И дат ћеш ми коња од мегдана,
0039 И дат ћеш ми твог сестрића, Јанко!
0040 Твог сестрића, нејака Секула,
0041 Ласно ћеш ти цара предобити
0042 И његову изгубити војску.“
0043 Кад је Јанко вилу разимио,
0044 Па је вили тихо бесједио:
0045 „Ход’ отолем, вило пребијела!
0046 Кунем ти се и Бога ти дајем,
0047 Сл’једит ћу те небу под облаке,
0048 А камо ли на чадору моме.
0049 Све бих теби, вило, поклонио,
0050 А ма не ћу сестрића Секула,
0051 Па да не бих цара предобио,
0052 Ни његову изгубио војску,
0053 Јер је Секул десно крило моје.“
0054 Кад је вила разумјела Јанка,
0055 Па је вила крила ми развила
0056 И полети низ Косово равно,
0057 Цару паде на зелен-чадора,
0058 Па је њему бесједит станула:
0059 „О ти, царе, зло ти јутро било,
0060 А горе ти кафу узимао!
0061 Ево теби седам пута има,
0062 Да удараш на Сибиња Јанка,
0063 Све те седам предобио Јанко,
0064 Још ти није изгубио војску.
0065 Хоћеш дати, што ти будем питат,
0066 Лако ти ћеш каура предобит
0067 И његову изгубити војску.“
0068 „ „Ишти, вило, што је теби мило.“ “
0069 Али цару бесједила вила:
0070 „О ти, царе, огријано сунце!
0071 Дат ћеш мени хиљаду цекина,
0072 И дат ћеш ми панцијер-кошуљу,
0073 У кошуљи оковану ћорду,
0074 Што пролама панцијера љута.
0075 И дат ћеш ми агаз-бедевију,
0076 И дат ћеш ми твог сестрића, царе!
0077 Твог сестрића Анђин-Имбрајима.
0078 Лако ћеш ти Јанка предобити
0079 И његову изгубити војску.“
0080 Кад је царе гласе разумио,
0081 Све је вили био поклонио,
0082 Штоно њему вила је питала.
0083 Кад се вила тога добавила,
0084 Па полети небу под облаке,
0085 Из облака вила проговара:
0086 „О ти, царе, огријано сунце!
0087 А не знадеш у Косову равну,
0088 У Косову ону воду хладну?
0089 Ти покрени убојиту војску,
0090 Па салази до водице хладне,
0091 Не дај власим пити воде хладне,
0092 Хладне воде за петнаест дана.
0093 Кад петн’ести изађе ти данак,
0094 С власим онда џењак ти заметни.
0095 На Косову, пољу широкоме,
0096 Лако ћеш ти влахе предобити.“
0097 Кад је царе гласе разумио,
0098 Па салази на водицу хладну,
0099 Па закопа метеризе тврде,
0100 А намјешта големе топове,
0101 Стави стражу на четири стране.
0102 Кад изишла недилица дана,
0103 Па бесједи од Сибиња Јанко
0104 И дозивље својега сестрића,
0105 Свог сестрића, дијете Секуле:
0106 „Мој сестрићу, дијете Секуле!
0107 Доведи ми ти коња кулаша,
0108 Јер сам Јанко и ја ожеднио,
0109 Од жеђе ћу отпустит душу.
0110 Да је коња заклати ми мога,
0111 Његове се крвце понапити,
0112 Да је Јанку жеђу угасити!“
0113 А бесједи дијете Секуле:
0114 „Мој даиџа, од Сибиња Јанко!
0115 Ти не кољи дебела кулаша,
0116 Море кулаш у невољи ваљат,
0117 Штеди њега за Косова равна.
0118 Ну дај мени ти танке мјешине,
0119 Па ћу поћи на то поље равно,
0120 А у поље до водице хладне,
0121 Водице ћу теби доносити,
0122 Напојит ћу мог милог даиџу,
0123 Напојит ћу и тебе и мене.“
0124 А повикну од Сибиња Јанко:
0125 „Мој сестрићу, нејаки Секуле!
0126 До водице не ћеш салазити,
0127 Није лако на водицу сићи,
0128 Да си вила, да имадеш крила,
0129 Не би перје изнијело месо,
0130 Камо ли би износио главу.
0131 Какви ли су коњи у Турака!
0132 Да их љуте узде не притежу,
0133 Скочили би граду на бедеме,
0134 Лако би ти мого погинути.“
0135 А бесједи дијете Секуле:
0136 „Мој даиџа од Сибиња Јанко!
0137 Хоћу поћи, да и доћи не ћу,
0138 Ал ћу моју изгубити главу.“
0139 Види Јанко, уставит га не ће,
0140 Па му даде он танке мјешине.
0141 Оде Секул, поклопи гаврана,
0142 И он оде из Косово равно,
0143 Оде Секул до воде студене.
0144 Кадно Секул на водицу сиде,
0145 А Секулу лоша срећа била,
0146 На водицу јунак салазио,
0147 Не види га нико од Турака,
0148 Мјешине је он налијевао.
0149 Гдје је срећа, ту је и несрећа!
0150 Угледа га неко од Турака,
0151 А на име Ћуприлић-везире,
0152 Даде телал по свој турској војсци,
0153 А скочили Турци као вуци,
0154 Ударише дрвом и каменом,
0155 Па водицу оградише хладну.
0156 А Секула ухитише жива.
0157 Везаше му руке наопако,
0158 Одведоше цару под чадоре.
0159 Кад су њега цару доводили,
0160 Постави га цар уз десно крило,
0161 Па је њему царе бесједио:
0162 „О Секуле, родила те мајка!
0163 Кунем ти се на ћитапу моме,
0164 Да ти не ћу изгубити главу,
0165 Ма ћеш мени право казивати,
0166 Што те будем и ја царе питат.
0167 Кад смо и ми џењак заметнули,
0168 Ко је оно први јунак био,
0169 А најпрви јунак на кулашу,
0170 На кулашу ко на горској вили?
0171 Добар јунак, а бољи је кулаш,
0172 Загалио уз мишице руке,
0173 Те прогони он по пољу Турке
0174 Кано вуче по планини овце.“
0175 А бесједи дијете Секуле:
0176 „То је био мој мио даиџа,
0177 Мој даиџа од Сибиња Јанко.“
0178 Вели њему Отмановић-царе:
0179 „О Секуле, весела ти мајка!
0180 Ко је био јунак на шарину,
0181 Необична ока и погледа,
0182 Па разгони по Косову Турке
0183 Кано вуче пребијеле овце?“
0184 „ „То је био побратиме драги!
0185 Побратим мој Краљевићу Марко.“ “
0186 „Који за њим јунак напануо,
0187 На голубу, коњу од мегдана,
0188 С голом сабљом у десници руци,
0189 Па но тере по Косову Турке
0190 Кано вуче по планини овце?“
0191 Ал бесједи дијете Секуле:
0192 „То је био побратиме драги!
0193 Побратим мој Реља Бошљанине.“
0194 „Који јунак би оно, Секуле!
0195 На ждралину, коњу од мегдана?
0196 Загалио уз мишице руке,
0197 С голом сабљом у десници руци,
0198 Па прогони по Косову Турке
0199 Кано вуче пребијеле овце.“
0200 Ал бесједи дијете Секуле:
0201 „То је био војвода Милоше,
0202 На ждралину, коњу од мегдана.“
0203 „О Секуле, весела ти мајка!
0204 Ко би оно на коњу гаврану,
0205 Вас у срми и у чисту злату,
0206 Низ плећи му шипке од челика,
0207 Те јунаку висе преко паса,
0208 Чувају му бијелога врата,
0209 Да га не би сабља порезала
0210 И бијела меса дофатила,
0211 Пољепши је од сваке дјевојке.
0212 Међу Турке јуриш учинио
0213 Кано соко међу голубове,
0214 Па разгони по Косову Турке
0215 Кано вуче по планини овце.
0216 Доћера ми коња до чадора,
0217 Укину ми с чадора јабуку,
0218 Стао јунак и смије се на ме,
0219 Мого ми је откинути главу.“
0220 А бесједи дијете Секуле:
0221 „Слушај царе, весела ти мајка!
0222 Кад ме питаш, казат ћу ти право,
0223 Виђу јунак, да сам погинуо.
0224 Ја сам био то д’јете Секуле,
0225 Мого сам ти откинути главу,
0226 Али, царе, нијесам хотио,
0227 Нека гледаш јаде од Турака,
0228 Што каури од њих чине млади,
0229 А каури од твојих Турака.“
0230 Кад изашло једанаест дана,
0231 Двије ми се ударише војске,
0232 Поче турска примицати војска,
0233 А каурска узмицати на се.
0234 Кад то виђе дијете Секуле,
0235 Па је цару бесједит стануо:
0236 „Слушај, царе, огријано сунце!
0237 Ти устави убојиту војску,
0238 Хоће Јанко уставит кауре.
0239 Па ми вежи наопако руке,
0240 А пушти ме низ поље Косово,
0241 За мном пушти твоју слугу вјерну,
0242 Твоју слугу Ћуприлић-везира,
0243 Па ти мене гледај из чадора,
0244 Како ће ме везир разнијети.“
0245 Кад је царе тога разумио,
0246 Превари се, шинула га гуја!
0247 Па је своје уставио Турке,
0248 А Секула на гаврана метну
0249 Свезанијех наопако рука:
0250 За њим пусти Ћуприлић-везира
0251 С голом сабљом у десници руци,
0252 Па га гледа царе из чадора,
0253 Што ће чинит везир од Секула.
0254 Секул тегну ногом и животом,
0255 На рукама прекиде личине,
0256 Од бедрице сабљу повадио.
0257 Куд удари Ћуприлић-везире,
0258 Све онуда модар пламен с’јева,
0259 По балчаку пролијеће ћорда,
0260 Па но жеже траву дјетелину.
0261 Куд удара дијете Секуле,
0262 А на име Ћуприлић-везира,
0263 Све онуда црна крвца лије,
0264 На литре му осијеца меса,
0265 А на литре и по литре, побре!
0266 Види везир, да ће погинути,
0267 Па се створи у сокола сива,
0268 Па полеће небу под облаке,
0269 А Секул у змију шаровиту,
0270 Па но лети за соколом сивим.
0271 Гдје га стиже, ту га и престиже,
0272 Од крила му сиво перје диже,
0273 Све но цичи соко тица мала.
0274 Кад то виђе од Секула Јанко,
0275 Жао њему сокола сивога,
0276 Те потегну бистра џефердана,
0277 У којем су два челика жута,
0278 Што но ломе панцијера љута.
0279 Док повикну вила пребијела:
0280 „Јанковићу, жалосна ти мајка!
0281 Ти не гађај змију шаровиту,
0282 Нег ударај сивога сокола,
0283 Оно ти је Ћуприлић-везире,
0284 А сестрићу змија шаровита.“
0285 А повикну од Сибиња Јанко:
0286 „Ход’ отолем, вило прем бијела!
0287 Прије си ми, вило, ти лагала.
0288 Није Секул рода змијинога,
0289 Него Секул рода соколова.“
0290 Те ухити бистра џефердана,
0291 А боље је змију погодио,
0292 Погоди је по срцу живоме.
0293 Мртав Секул на земјицу паде,
0294 Секул паде, Јанко се припаде.
0295 Кад то виђе од Сибиња Јанко,
0296 Свог сестрића нејака Секула,
0297 Па закука кано кукавица,
0298 Преви Јанко ко пустоловица:
0299 „Авај мени, до Бога милога!
0300 Несретна ме породила мајка,
0301 Ја изгубих мог сестрића драгог,
0302 А к’јем ћу сад у бој на Косово.”
0303 Још је Секул у животу био,
0304 Па је дајку бесједио Јанку:
0305 „Мој даиџа, од Сибиња Јанко!
0306 Пази себе, а не жали мене,
0307 Нег Секулу покој ти називљи,
0308 И брани се од Турака, дајко!
0309 Немој се ти Турком продавати.
0310 Ако здраво ка Сибињу сиђеш,
0311 Поздрави ми милу моју мајку,
0312 А извади од злата јабуку,
0313 А јабуку из џепова мојих,
0314 Па ти велим, бесједи ми мајци:
0315 Кад се стави од сина својега,
0316 Нека грли и целива, дајко!
0317 А целива од злата јабуку
0318 За свог сина, дијете Секула,
0319 Нек се њему више и не нада.“
0320 То изусти, а душу испусти.
0321 О Секуле, покојна ти душа,
0322 Ко ће турске ос’јецати главе?
0323 Ту Секула закопао Јанко.
0324 У то доба силовити Турци
0325 На ђауре снажно ударише,
0326 Те изгубе сва Јанкова војска.
0327 Три војводе само остануле:
0328 Једно ти је Обилић-Милоше,
0329 А друго је Реља Бошљанине,
0330 А треће је Краљевићу Марко,
0331 А пред њима од Сибиња Јанко.
0332 Утекоше двору бијеломе,
0333 Утекоше без ђавољег друга.
