Smrt Sekulina
0001 Dvije mi se magle zametnule,
0002 Zametnule u polju Kosovu.
0003 To nijesu dvije magle bile,
0004 Nego dvije ubojite vojske,
0005 Jedno turska, a druga kaurska.
0006 Pred turskom je Otmanović-care,
0007 Pred kaurskom od Sibinja Janko.
0008 Sedam puta care udarao
0009 Na kaura od Sibinja Janka,
0010 Sve ga Janko sedam predobio,
0011 Još mu nije vojske izgubio.
0012 Jedno jutro Janko uranio,
0013 Uranio pod čadora svoga.
0014 Pod čadorom vatru naložio,
0015 Tad pri vatri kafu pristavio,
0016 Čibuk pije, kafu prisrkuje,
0017 A na čador često pogleduje,
0018 Kad se njemu pogledati dalo,
0019 Ugledao vilu prebijelu.
0020 Pa je vila njemu besjedila:
0021 „Jankoviću, zlo ti jutro bilo
0022 A gore ti kafu uzimao!
0023 Sedam ti je puta da udaraš
0024 Na Turčina Otmanović-cara,
0025 Sve ga sedam jesi predobio,
0026 Još mu n’jesi vojsku izgubio.
0027 Hoćeš dati, što ti budem pitat,
0028 Lasno ćeš ti cara predobiti
0029 I njegovu izgubiti vojsku.“
0030 A besjedi od Sibinja Janko:
0031 „Išti, vilo, što je tebi drago.“
0032 Kad je vila razumjela Janka,
0033 Pa je Janku besjedit stanula:
0034 „Dat ćeš meni tisuću dukata,
0035 I dat ćeš mi pancijer-košulju,
0036 U košulji okovanu ćordu,
0037 Što prolama pancijera ljuta,
0038 I dat ćeš mi konja od megdana,
0039 I dat ćeš mi tvog sestrića, Janko!
0040 Tvog sestrića, nejaka Sekula,
0041 Lasno ćeš ti cara predobiti
0042 I njegovu izgubiti vojsku.“
0043 Kad je Janko vilu razimio,
0044 Pa je vili tiho besjedio:
0045 „Hod’ otolem, vilo prebijela!
0046 Kunem ti se i Boga ti dajem,
0047 Sl’jedit ću te nebu pod oblake,
0048 A kamo li na čadoru mome.
0049 Sve bih tebi, vilo, poklonio,
0050 A ma ne ću sestrića Sekula,
0051 Pa da ne bih cara predobio,
0052 Ni njegovu izgubio vojsku,
0053 Jer je Sekul desno krilo moje.“
0054 Kad je vila razumjela Janka,
0055 Pa je vila krila mi razvila
0056 I poleti niz Kosovo ravno,
0057 Caru pade na zelen-čadora,
0058 Pa je njemu besjedit stanula:
0059 „O ti, care, zlo ti jutro bilo,
0060 A gore ti kafu uzimao!
0061 Evo tebi sedam puta ima,
0062 Da udaraš na Sibinja Janka,
0063 Sve te sedam predobio Janko,
0064 Još ti nije izgubio vojsku.
0065 Hoćeš dati, što ti budem pitat,
0066 Lako ti ćeš kaura predobit
0067 I njegovu izgubiti vojsku.“
0068 „ „Išti, vilo, što je tebi milo.“ “
0069 Ali caru besjedila vila:
0070 „O ti, care, ogrijano sunce!
0071 Dat ćeš meni hiljadu cekina,
0072 I dat ćeš mi pancijer-košulju,
0073 U košulji okovanu ćordu,
0074 Što prolama pancijera ljuta.
0075 I dat ćeš mi agaz-bedeviju,
0076 I dat ćeš mi tvog sestrića, care!
0077 Tvog sestrića Anđin-Imbrajima.
0078 Lako ćeš ti Janka predobiti
0079 I njegovu izgubiti vojsku.“
0080 Kad je care glase razumio,
0081 Sve je vili bio poklonio,
0082 Štono njemu vila je pitala.
0083 Kad se vila toga dobavila,
0084 Pa poleti nebu pod oblake,
0085 Iz oblaka vila progovara:
0086 „O ti, care, ogrijano sunce!
0087 A ne znadeš u Kosovu ravnu,
0088 U Kosovu onu vodu hladnu?
0089 Ti pokreni ubojitu vojsku,
0090 Pa salazi do vodice hladne,
0091 Ne daj vlasim piti vode hladne,
0092 Hladne vode za petnaest dana.
0093 Kad petn’esti izađe ti danak,
0094 S vlasim onda dženjak ti zametni.
0095 Na Kosovu, polju širokome,
0096 Lako ćeš ti vlahe predobiti.“
0097 Kad je care glase razumio,
0098 Pa salazi na vodicu hladnu,
0099 Pa zakopa meterize tvrde,
0100 A namješta goleme topove,
0101 Stavi stražu na četiri strane.
0102 Kad izišla nedilica dana,
0103 Pa besjedi od Sibinja Janko
0104 I dozivlje svojega sestrića,
0105 Svog sestrića, dijete Sekule:
0106 „Moj sestriću, dijete Sekule!
0107 Dovedi mi ti konja kulaša,
0108 Jer sam Janko i ja ožednio,
0109 Od žeđe ću otpustit dušu.
0110 Da je konja zaklati mi moga,
0111 Njegove se krvce ponapiti,
0112 Da je Janku žeđu ugasiti!“
0113 A besjedi dijete Sekule:
0114 „Moj daidža, od Sibinja Janko!
0115 Ti ne kolji debela kulaša,
0116 More kulaš u nevolji valjat,
0117 Štedi njega za Kosova ravna.
0118 Nu daj meni ti tanke mješine,
0119 Pa ću poći na to polje ravno,
0120 A u polje do vodice hladne,
0121 Vodice ću tebi donositi,
0122 Napojit ću mog milog daidžu,
0123 Napojit ću i tebe i mene.“
0124 A poviknu od Sibinja Janko:
0125 „Moj sestriću, nejaki Sekule!
0126 Do vodice ne ćeš salaziti,
0127 Nije lako na vodicu sići,
0128 Da si vila, da imadeš krila,
0129 Ne bi perje iznijelo meso,
0130 Kamo li bi iznosio glavu.
0131 Kakvi li su konji u Turaka!
0132 Da ih ljute uzde ne pritežu,
0133 Skočili bi gradu na bedeme,
0134 Lako bi ti mogo poginuti.“
0135 A besjedi dijete Sekule:
0136 „Moj daidža od Sibinja Janko!
0137 Hoću poći, da i doći ne ću,
0138 Al ću moju izgubiti glavu.“
0139 Vidi Janko, ustavit ga ne će,
0140 Pa mu dade on tanke mješine.
0141 Ode Sekul, poklopi gavrana,
0142 I on ode iz Kosovo ravno,
0143 Ode Sekul do vode studene.
0144 Kadno Sekul na vodicu side,
0145 A Sekulu loša sreća bila,
0146 Na vodicu junak salazio,
0147 Ne vidi ga niko od Turaka,
0148 Mješine je on nalijevao.
0149 Gdje je sreća, tu je i nesreća!
0150 Ugleda ga neko od Turaka,
0151 A na ime Ćuprilić-vezire,
0152 Dade telal po svoj turskoj vojsci,
0153 A skočili Turci kao vuci,
0154 Udariše drvom i kamenom,
0155 Pa vodicu ogradiše hladnu.
0156 A Sekula uhitiše živa.
0157 Vezaše mu ruke naopako,
0158 Odvedoše caru pod čadore.
0159 Kad su njega caru dovodili,
0160 Postavi ga car uz desno krilo,
0161 Pa je njemu care besjedio:
0162 „O Sekule, rodila te majka!
0163 Kunem ti se na ćitapu mome,
0164 Da ti ne ću izgubiti glavu,
0165 Ma ćeš meni pravo kazivati,
0166 Što te budem i ja care pitat.
0167 Kad smo i mi dženjak zametnuli,
0168 Ko je ono prvi junak bio,
0169 A najprvi junak na kulašu,
0170 Na kulašu ko na gorskoj vili?
0171 Dobar junak, a bolji je kulaš,
0172 Zagalio uz mišice ruke,
0173 Te progoni on po polju Turke
0174 Kano vuče po planini ovce.“
0175 A besjedi dijete Sekule:
0176 „To je bio moj mio daidža,
0177 Moj daidža od Sibinja Janko.“
0178 Veli njemu Otmanović-care:
0179 „O Sekule, vesela ti majka!
0180 Ko je bio junak na šarinu,
0181 Neobična oka i pogleda,
0182 Pa razgoni po Kosovu Turke
0183 Kano vuče prebijele ovce?“
0184 „ „To je bio pobratime dragi!
0185 Pobratim moj Kraljeviću Marko.“ “
0186 „Koji za njim junak napanuo,
0187 Na golubu, konju od megdana,
0188 S golom sabljom u desnici ruci,
0189 Pa no tere po Kosovu Turke
0190 Kano vuče po planini ovce?“
0191 Al besjedi dijete Sekule:
0192 „To je bio pobratime dragi!
0193 Pobratim moj Relja Bošljanine.“
0194 „Koji junak bi ono, Sekule!
0195 Na ždralinu, konju od megdana?
0196 Zagalio uz mišice ruke,
0197 S golom sabljom u desnici ruci,
0198 Pa progoni po Kosovu Turke
0199 Kano vuče prebijele ovce.“
0200 Al besjedi dijete Sekule:
0201 „To je bio vojvoda Miloše,
0202 Na ždralinu, konju od megdana.“
0203 „O Sekule, vesela ti majka!
0204 Ko bi ono na konju gavranu,
0205 Vas u srmi i u čistu zlatu,
0206 Niz pleći mu šipke od čelika,
0207 Te junaku vise preko pasa,
0208 Čuvaju mu bijeloga vrata,
0209 Da ga ne bi sablja porezala
0210 I bijela mesa dofatila,
0211 Poljepši je od svake djevojke.
0212 Među Turke juriš učinio
0213 Kano soko među golubove,
0214 Pa razgoni po Kosovu Turke
0215 Kano vuče po planini ovce.
0216 Doćera mi konja do čadora,
0217 Ukinu mi s čadora jabuku,
0218 Stao junak i smije se na me,
0219 Mogo mi je otkinuti glavu.“
0220 A besjedi dijete Sekule:
0221 „Slušaj care, vesela ti majka!
0222 Kad me pitaš, kazat ću ti pravo,
0223 Viđu junak, da sam poginuo.
0224 Ja sam bio to d’jete Sekule,
0225 Mogo sam ti otkinuti glavu,
0226 Ali, care, nijesam hotio,
0227 Neka gledaš jade od Turaka,
0228 Što kauri od njih čine mladi,
0229 A kauri od tvojih Turaka.“
0230 Kad izašlo jedanaest dana,
0231 Dvije mi se udariše vojske,
0232 Poče turska primicati vojska,
0233 A kaurska uzmicati na se.
0234 Kad to viđe dijete Sekule,
0235 Pa je caru besjedit stanuo:
0236 „Slušaj, care, ogrijano sunce!
0237 Ti ustavi ubojitu vojsku,
0238 Hoće Janko ustavit kaure.
0239 Pa mi veži naopako ruke,
0240 A pušti me niz polje Kosovo,
0241 Za mnom pušti tvoju slugu vjernu,
0242 Tvoju slugu Ćuprilić-vezira,
0243 Pa ti mene gledaj iz čadora,
0244 Kako će me vezir raznijeti.“
0245 Kad je care toga razumio,
0246 Prevari se, šinula ga guja!
0247 Pa je svoje ustavio Turke,
0248 A Sekula na gavrana metnu
0249 Svezanijeh naopako ruka:
0250 Za njim pusti Ćuprilić-vezira
0251 S golom sabljom u desnici ruci,
0252 Pa ga gleda care iz čadora,
0253 Što će činit vezir od Sekula.
0254 Sekul tegnu nogom i životom,
0255 Na rukama prekide ličine,
0256 Od bedrice sablju povadio.
0257 Kud udari Ćuprilić-vezire,
0258 Sve onuda modar plamen s’jeva,
0259 Po balčaku prolijeće ćorda,
0260 Pa no žeže travu djetelinu.
0261 Kud udara dijete Sekule,
0262 A na ime Ćuprilić-vezira,
0263 Sve onuda crna krvca lije,
0264 Na litre mu osijeca mesa,
0265 A na litre i po litre, pobre!
0266 Vidi vezir, da će poginuti,
0267 Pa se stvori u sokola siva,
0268 Pa poleće nebu pod oblake,
0269 A Sekul u zmiju šarovitu,
0270 Pa no leti za sokolom sivim.
0271 Gdje ga stiže, tu ga i prestiže,
0272 Od krila mu sivo perje diže,
0273 Sve no ciči soko tica mala.
0274 Kad to viđe od Sekula Janko,
0275 Žao njemu sokola sivoga,
0276 Te potegnu bistra džeferdana,
0277 U kojem su dva čelika žuta,
0278 Što no lome pancijera ljuta.
0279 Dok poviknu vila prebijela:
0280 „Jankoviću, žalosna ti majka!
0281 Ti ne gađaj zmiju šarovitu,
0282 Neg udaraj sivoga sokola,
0283 Ono ti je Ćuprilić-vezire,
0284 A sestriću zmija šarovita.“
0285 A poviknu od Sibinja Janko:
0286 „Hod’ otolem, vilo prem bijela!
0287 Prije si mi, vilo, ti lagala.
0288 Nije Sekul roda zmijinoga,
0289 Nego Sekul roda sokolova.“
0290 Te uhiti bistra džeferdana,
0291 A bolje je zmiju pogodio,
0292 Pogodi je po srcu živome.
0293 Mrtav Sekul na zemjicu pade,
0294 Sekul pade, Janko se pripade.
0295 Kad to viđe od Sibinja Janko,
0296 Svog sestrića nejaka Sekula,
0297 Pa zakuka kano kukavica,
0298 Previ Janko ko pustolovica:
0299 „Avaj meni, do Boga miloga!
0300 Nesretna me porodila majka,
0301 Ja izgubih mog sestrića dragog,
0302 A k’jem ću sad u boj na Kosovo.”
0303 Još je Sekul u životu bio,
0304 Pa je dajku besjedio Janku:
0305 „Moj daidža, od Sibinja Janko!
0306 Pazi sebe, a ne žali mene,
0307 Neg Sekulu pokoj ti nazivlji,
0308 I brani se od Turaka, dajko!
0309 Nemoj se ti Turkom prodavati.
0310 Ako zdravo ka Sibinju siđeš,
0311 Pozdravi mi milu moju majku,
0312 A izvadi od zlata jabuku,
0313 A jabuku iz džepova mojih,
0314 Pa ti velim, besjedi mi majci:
0315 Kad se stavi od sina svojega,
0316 Neka grli i celiva, dajko!
0317 A celiva od zlata jabuku
0318 Za svog sina, dijete Sekula,
0319 Nek se njemu više i ne nada.“
0320 To izusti, a dušu ispusti.
0321 O Sekule, pokojna ti duša,
0322 Ko će turske os’jecati glave?
0323 Tu Sekula zakopao Janko.
0324 U to doba siloviti Turci
0325 Na đaure snažno udariše,
0326 Te izgube sva Jankova vojska.
0327 Tri vojvode samo ostanule:
0328 Jedno ti je Obilić-Miloše,
0329 A drugo je Relja Bošljanine,
0330 A treće je Kraljeviću Marko,
0331 A pred njima od Sibinja Janko.
0332 Utekoše dvoru bijelome,
0333 Utekoše bez đavoljeg druga.
