Смрт Муја Хрњице (Фоча)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Смрт Муја Хрњице (Фоча)

0001 Књигу пише Катарица Мехо,
0002 Па је спрема побратиму своме,
0003 Са Кладуше буљук-баши Мују:
0004 »Хајде мени у Крајину сиђи,
0005 Да идемо у лов у планину,
0006 Да бијемо срне и љељене.« 
0007 Када Муји ситна књига дође,
0008 Књигу учи и на њу се смије,
0009 Па завика свог брата Халила:
0010 »Иди, нађи силах и оружје!
0011 Хајде, мајко, скухај брашњеницу!« 
0012 Кад му мајка скуха брашњеницу,
0013 Халил спреми силах и оружје,
0014 Ондар Мујо на ноге скочио,
0015 Пак се свуче тер се преобуче.
0016 Одазва се са пенџера Мехо:
0017 Он обуче силах и хаљине,
0018 А на ноге притеже опанке,
0019 А на леђа торбу обравницу,
0020 А по торби струку сингашицу,
0021 А у руке сјајна гарабина,
0022 Па отален походио Мујо.
0023 Куд год иде, на Крајину сиђе
0024 До бијеле побратима куле;
0025 Побратима са авлије викну.
0026 »Ходи, побро, да пијемо вина.« 
0027 Кад Мујага на кулу изиђе,
0028 Шире руке, у образ се љубе,
0029 Па сједоше хладно пити вино.
0030 Ту су они конак учинили,
0031 А на јутру добру уранили,
0032 Па на ујутру попили ракију,
0033 И шећерли кахву похарчили.
0034 Ондар вели Катарица Мехо:
0035 »Хајде, љубо, спремај брашњеницу!« 
0036 Ондар љуба на ноге скочила,
0037 Па заврати уз руке рукаве,
0038 Приготови лаке брашњенице,
0039 У мјеђине приточила вина,
0040 Приточила вина и ракије,
0041 И овнова меса дебелога.
0042 Так завика Катарица Мехо:
0043 »Хајд на ноге, буљук-баша Мујо,
0044 Да иђемо у лов у планину!« 
0045 И отале побре полазише;
0046 Кад сиђоше на мермер-авлију,
0047 Поврати се Катарица Мехо
0048 Уз бијелу од камена кулу,
0049 Да нареди вјереници љуби,
0050 Да му чува од камена кулу.
0051 Кад изиђе на чардаке Мехо,
0052 И погледа црнијем очима,
0053 Мујо сједи с љубом на душеку,
0054 Вино пије, а лишце јој љуби.
0055 Кад се Мехо на авлију врати,
0056 Кад то Мујо чека на авлији,
0057 У руци му пушка гарабина.
0058 Тад помисли Катарица Мехо:
0059 »Ах ли Мујо, један сигирбазу,
0060 Платићеш ми, Бога ми једнога,
0061 Док сиђемо у лов у планину!« 
0062 Па кад сишли у лов у планину,
0063 У Звијезду, високу планину,
0064 Онда рече Катарица Мехо:
0065 »Побратиме, буљук-баша Мујо,
0066 Кол’ко има вакта и земана,
0067 Како смо се Мујо побратили,
0068 Ја нијесам с тобом разговаро,
0069 Шта т’ убити море на мејдану?« 
0070 А вели му буљук-баша Мујо:
0071 »Побратиме, Катарица Мехо,
0072 Седам драма маџарије жуте
0073 Мен’ убити море на мејдану.« 
0074 Онда рече Катарица Мехо:
0075 »Побратиме, буљук-баша Мујо,
0076 Ал ћеш остат на чек у планини,
0077 Ал ћеш пуштат хрте и загаре?« 
0078 Онда рече буљук-баша Мујо:
0079 »Ја ћу чекат срне и љељене,
0080 А ти пушти хрте и загаре«.
0081 Оде Мехо низ планину пусту,
0082 Па запушћа хрте и загаре.
0083 Кад штекнуше хрти и загари
0084 Тад се Мехо врати уз планину.
0085 Па је Мехо пушку препунио
0086 Седам драма жуте маџарије,
0087 Па он паде за танку јелику,
0088 Пружи пушку низ лијеву руку;
0089 На Мују је нишан саставио,
0090 А на пушци ватру наложио.
0091 Кад му пуче пушка у планини,
0092 Све са јела тице полетјеше.
0093 Лоше згађа ал добро погађа,
0094 Удари га у плећи јуначке,
0095 А прскоше токе на прсима.
0096 И он уби буљук-башу Муја,
0097 Па похвата хрте и загаре,
0098 Па он оде својој танкој кули.
0099 Ал остаде на ногама Мујо,
0100 Ту је стајо ц’јелу хефту дана,
0101 Није пао у зелену траву,
0102 Ма да бјеше свијет мијенио.
0103 У то доба бјеше у планини
0104 Добар јунак, Јован харамбаша
0105 Су својијех тридесет пандура;
0106 Јер он стражу од Турака чува,
0107 Да не прођу низ земљу ћесарску.
0108 Кад изиђе Јован харамбаша,
0109 Да претражи Звијезду планину
0110 Са својијех тридесет пандура,
0111 Па погледа црнијем очима,
0112 Кад сто стоји буљук-баша Мујо.
0113 Кад га је Јован опазио,
0114 Ондар јами пушку џефердара.
0115 Паде Јован на десно кољено,
0116 На лијево руку наслонио.
0117 Кад му пуче пушка пред очима,
0118 Лоше згађа, ал добро погађа,
0119 Згоди Муја међу очи црне,
0120 Па од земље на ноге скочио,
0121 И потеже мача зеленога,
0122 Те на Муја јуриш учинио,
0123 Па му скиде са рамена галву.
0124 Онда главу у зобницу баци,
0125 Те је носи у Котаре равне,
0126 Господару, од Котара бану,
0127 Њој је бану пешкеш учинио.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 275-278