Smrt Muja Hrnjice (Foča)
0001 Knjigu piše Katarica Meho,
0002 Pa je sprema pobratimu svome,
0003 Sa Kladuše buljuk-baši Muju:
0004 »Hajde meni u Krajinu siđi,
0005 Da idemo u lov u planinu,
0006 Da bijemo srne i ljeljene.«
0007 Kada Muji sitna knjiga dođe,
0008 Knjigu uči i na nju se smije,
0009 Pa zavika svog brata Halila:
0010 »Idi, nađi silah i oružje!
0011 Hajde, majko, skuhaj brašnjenicu!«
0012 Kad mu majka skuha brašnjenicu,
0013 Halil spremi silah i oružje,
0014 Ondar Mujo na noge skočio,
0015 Pak se svuče ter se preobuče.
0016 Odazva se sa pendžera Meho:
0017 On obuče silah i haljine,
0018 A na noge priteže opanke,
0019 A na leđa torbu obravnicu,
0020 A po torbi struku singašicu,
0021 A u ruke sjajna garabina,
0022 Pa otalen pohodio Mujo.
0023 Kud god ide, na Krajinu siđe
0024 Do bijele pobratima kule;
0025 Pobratima sa avlije viknu.
0026 »Hodi, pobro, da pijemo vina.«
0027 Kad Mujaga na kulu iziđe,
0028 Šire ruke, u obraz se ljube,
0029 Pa sjedoše hladno piti vino.
0030 Tu su oni konak učinili,
0031 A na jutru dobru uranili,
0032 Pa na ujutru popili rakiju,
0033 I šećerli kahvu poharčili.
0034 Ondar veli Katarica Meho:
0035 »Hajde, ljubo, spremaj brašnjenicu!«
0036 Ondar ljuba na noge skočila,
0037 Pa zavrati uz ruke rukave,
0038 Prigotovi lake brašnjenice,
0039 U mjeđine pritočila vina,
0040 Pritočila vina i rakije,
0041 I ovnova mesa debeloga.
0042 Tak zavika Katarica Meho:
0043 »Hajd na noge, buljuk-baša Mujo,
0044 Da iđemo u lov u planinu!«
0045 I otale pobre polaziše;
0046 Kad siđoše na mermer-avliju,
0047 Povrati se Katarica Meho
0048 Uz bijelu od kamena kulu,
0049 Da naredi vjerenici ljubi,
0050 Da mu čuva od kamena kulu.
0051 Kad iziđe na čardake Meho,
0052 I pogleda crnijem očima,
0053 Mujo sjedi s ljubom na dušeku,
0054 Vino pije, a lišce joj ljubi.
0055 Kad se Meho na avliju vrati,
0056 Kad to Mujo čeka na avliji,
0057 U ruci mu puška garabina.
0058 Tad pomisli Katarica Meho:
0059 »Ah li Mujo, jedan sigirbazu,
0060 Platićeš mi, Boga mi jednoga,
0061 Dok siđemo u lov u planinu!«
0062 Pa kad sišli u lov u planinu,
0063 U Zvijezdu, visoku planinu,
0064 Onda reče Katarica Meho:
0065 »Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0066 Kol’ko ima vakta i zemana,
0067 Kako smo se Mujo pobratili,
0068 Ja nijesam s tobom razgovaro,
0069 Šta t’ ubiti more na mejdanu?«
0070 A veli mu buljuk-baša Mujo:
0071 »Pobratime, Katarica Meho,
0072 Sedam drama madžarije žute
0073 Men’ ubiti more na mejdanu.«
0074 Onda reče Katarica Meho:
0075 »Pobratime, buljuk-baša Mujo,
0076 Al ćeš ostat na ček u planini,
0077 Al ćeš puštat hrte i zagare?«
0078 Onda reče buljuk-baša Mujo:
0079 »Ja ću čekat srne i ljeljene,
0080 A ti pušti hrte i zagare«.
0081 Ode Meho niz planinu pustu,
0082 Pa zapušća hrte i zagare.
0083 Kad šteknuše hrti i zagari
0084 Tad se Meho vrati uz planinu.
0085 Pa je Meho pušku prepunio
0086 Sedam drama žute madžarije,
0087 Pa on pade za tanku jeliku,
0088 Pruži pušku niz lijevu ruku;
0089 Na Muju je nišan sastavio,
0090 A na pušci vatru naložio.
0091 Kad mu puče puška u planini,
0092 Sve sa jela tice poletješe.
0093 Loše zgađa al dobro pogađa,
0094 Udari ga u pleći junačke,
0095 A prskoše toke na prsima.
0096 I on ubi buljuk-bašu Muja,
0097 Pa pohvata hrte i zagare,
0098 Pa on ode svojoj tankoj kuli.
0099 Al ostade na nogama Mujo,
0100 Tu je stajo c’jelu heftu dana,
0101 Nije pao u zelenu travu,
0102 Ma da bješe svijet mijenio.
0103 U to doba bješe u planini
0104 Dobar junak, Jovan harambaša
0105 Su svojijeh trideset pandura;
0106 Jer on stražu od Turaka čuva,
0107 Da ne prođu niz zemlju ćesarsku.
0108 Kad iziđe Jovan harambaša,
0109 Da pretraži Zvijezdu planinu
0110 Sa svojijeh trideset pandura,
0111 Pa pogleda crnijem očima,
0112 Kad sto stoji buljuk-baša Mujo.
0113 Kad ga je Jovan opazio,
0114 Ondar jami pušku džeferdara.
0115 Pade Jovan na desno koljeno,
0116 Na lijevo ruku naslonio.
0117 Kad mu puče puška pred očima,
0118 Loše zgađa, al dobro pogađa,
0119 Zgodi Muja među oči crne,
0120 Pa od zemlje na noge skočio,
0121 I poteže mača zelenoga,
0122 Te na Muja juriš učinio,
0123 Pa mu skide sa ramena galvu.
0124 Onda glavu u zobnicu baci,
0125 Te je nosi u Kotare ravne,
0126 Gospodaru, od Kotara banu,
0127 Njoj je banu peškeš učinio.
