Сан уснила Касилова љуба —
Каси-беже да виноград веже,
Бег га сади, за њим роди грозђе.
Кад ујутро јутро освануло,
Она шеће старој свекрвици, 5
Те казује шта је санком снила
И јошт шта је у санку видила.
Љуби вели свекрвица стара:
„Снао моја, Касилова љубо,
Тај ти с’ санак на брату вршио!” 10
Одговара Касилова љуба:
„Не на моме, већ на сину твоме,
Сину твоме Каси-беговићу!”
Ал' ето ти Каси-беговића —
Каси-беже све по коњу леже. 15
Ишетала сестрица Марица,
Па под братом добра коња прима.
Беседи јој Каси-беговићу:
„Стери, сестро, мекану постељу!”
Каси-беже у постељу леже, 20
Њему седа чело главе мајка,
Сестра Мара сред свилен-појаса,
А љуба му ниже ногу седи.
Беседи му Каси-беговица:
„Ој мој сине, Каси-беговићу, 25
Ако тебе суђен данак нађе,
Кога ти је оставит’ најтеже?”
Болан беже одговара мајки:
„Ој старице, моја мила мајко,
Ти си стара, остајеш у благу; 30
Сестра Мара велика нарасла,
Удаће се, остати ти неће;
Љубе ми је оставит' најтеже —
Ево има девет годиница
Како сам се с њоме састануо, 35
Не имадо чедо ни подмлатка,
Ево данас чедо под појасом!
Ако л', мајко, мушко чедо буде,
Ти га не дај од себека, мајко,
Да га туђе племе не прекоре!” 40
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 277-278.
