San usnila Kasilova ljuba —
Kasi-beže da vinograd veže,
Beg ga sadi, za njim rodi grozđe.
Kad ujutro jutro osvanulo,
Ona šeće staroj svekrvici, 5
Te kazuje šta je sankom snila
I jošt šta je u sanku vidila.
Ljubi veli svekrvica stara:
„Snao moja, Kasilova ljubo,
Taj ti s’ sanak na bratu vršio!” 10
Odgovara Kasilova ljuba:
„Ne na mome, već na sinu tvome,
Sinu tvome Kasi-begoviću!”
Al' eto ti Kasi-begovića —
Kasi-beže sve po konju leže. 15
Išetala sestrica Marica,
Pa pod bratom dobra konja prima.
Besedi joj Kasi-begoviću:
„Steri, sestro, mekanu postelju!”
Kasi-beže u postelju leže, 20
Njemu seda čelo glave majka,
Sestra Mara sred svilen-pojasa,
A ljuba mu niže nogu sedi.
Besedi mu Kasi-begovica:
„Oj moj sine, Kasi-begoviću, 25
Ako tebe suđen danak nađe,
Koga ti je ostavit’ najteže?”
Bolan beže odgovara majki:
„Oj starice, moja mila majko,
Ti si stara, ostaješ u blagu; 30
Sestra Mara velika narasla,
Udaće se, ostati ti neće;
Ljube mi je ostavit' najteže —
Evo ima devet godinica
Kako sam se s njome sastanuo, 35
Ne imado čedo ni podmlatka,
Evo danas čedo pod pojasom!
Ako l', majko, muško čedo bude,
Ti ga ne daj od sebeka, majko,
Da ga tuđe pleme ne prekore!” 40
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 277-278.
