Смрт Алај-бега Ченгијћа (Из Црне горе)
0001 Вино пију до три побратима
0002 На крваво Кчево на крајину:
0003 Од Кчева је Петар Пустахија,
0004 Од Његуша до два Кустодије,
0005 До два брата, Лазар и Перица.
0006 Кад се ладна накитише вина,
0007 Око свашта збора зађедоше,
0008 А највише зборе за јунаштво:
0009 Ђе би добар шићар шићарили;
0010 Или добре главе откинули,
0011 Но говори Петар Пустахија:
0012 „О Бога ви до два побратима!
0013 „Ка’ сте вазда у Боку Которску,
0014 „Ви с господом испијате вино,
0015 „Да нијесте ђегођ угледали,
0016 „Е да бисмо шићар шићарили
0017 „И доста се блага наузели?”
0018 Њему веле до два побратима:
0019 „Истина је, драги побратиме!
0020 „Да смо често у Боки Которској,
0021 „Ал’ нијесмо шићар угледали,
0022 „А ђе бисмо четом шићарили;
0023 „А ђе, Петре, има доста блага,
0024 „То су нама драги пријатељи.
0025 „Шњима ладно испијамо вино,
0026 „И често смо код њих на дворове,
0027 „Радиј бисмо главе изгубити
0028 „Но невјеру њима учинити
0029 „Али њима ишта наудити.
0030 „Но ти Петре, драги побратиме!
0031 „Ка’ си скоро из Херцеговине.
0032 „А стаја’ си Гацку пространоме
0033 „На бијеле дворе Ченгијћеве,
0034 „Добро знадеш кланце и богазе
0035 „У поноћи као усред дана,
0036 „А скоро си из чете дошао,
0037 „Да нијеси ђегођ угледао,
0038 „А да бисмо с четом шићарили
0039 „Али добре главе уграбили
0040 „Од каквога голема јунака,
0041 „Од Турчина нашега крвника?”
0042 Ал’ им вели Петар Пустахија:
0043 „Кад сам скоро из чете дошао,
0044 „На многа сам мјеста уводио.
0045 „Да бих добар шићар угледао,
0046 „Ђе бих поша’ и чету повео,
0047 „Ал’ нијесам ништа угледао,
0048 „Никаквога голема шићара,
0049 „А да бисмо с четом плијенили;
0050 „Али јесам видио прилику,
0051 „Ђе бисмо ми дочекали Турке:
0052 „Сад ј’ уд’рила коса у сијено
0053 „Косе Турци широке ливаде
0054 „По широку пољу Гатачкоме,
0055 „На ливаду Ченгијћ Алај-бега:
0056 „Ту је јадна сиротиња раја,
0057 „То су наша браћа од старине,
0058 „Вазда плачу у Турачке руке,
0059 „Њима Турци сваке муке дају.
0060 „Особито Ченгијћ Алај-бего,
0061 „Крвника га Ришћанскога нема.
0062 „Вјерујте ми, оба побратима,
0063 „Кад сам стоја’ Гацку пространоме
0064 „Већ код бега Српског душманина,
0065 „Што рађаше од јаднијех Србах,
0066 „Какве њима муке удараше,
0067 „Сад с’ у мене распале пламови,
0068 „Само би ми сузе прокапале;
0069 „И чујте ме, оба побратима!
0070 „Кунем ви се Богом истинијем
0071 „И овијем вином црвенијем,
0072 „И тако ми мојега оружја!
0073 „И тако ми не остало пусто!
0074 „Бих му радиј одасјећи главу,
0075 „Да осветим сиротињу рају,
0076 „Него добит’ за живота благо.”
0077 А кад чуше оба побратима,
0078 Па једанак на ноге скочише.
0079 А срдито Петру бесједише:
0080 „Устан’ Петре, покупи хајдуке.
0081 „Да Ченгијћа бега потражимо,
0082 „Тирјанина рода Ришћанскога;
0083 „Ако Бог да и Богородица,
0084 „Али ћемо бегу посјећ’ главу,
0085 „Али наше тамо оставити,
0086 „Да се суше на Турске градове;
0087 „Већ доиста друге бити не ће.”
0088 Кад разумје Петар Пустахија,
0089 Што рекоше оба побратима.
0090 Пољуби их у бијело лице,
0091 Па у руке лати џевердара,
0092 Па покупи петнаест хајдуках
0093 Од крвава Кчева на крајину
0094 И малога села Велестова,
0095 Велестова и од Марковине.
0096 Дивно Петар Пустахија бира.
0097 Све по пушци и крвавој руци.
0098 Који с Турком знаде боја бити
0099 И на мегдан Турке дочекати
0100 И рањена друга уграбити,
0101 Да му Турци не посјеку главу.
0102 Отолен се чета подигнула,
0103 А пред четом три Српска витеза.
0104 Калаузи Петар Пустахија,
0105 А за љиме Лазар и Перица
0106 Од равнога поља Његушкога,
0107 А за њима дружина остала.
0108 Чета пође уз Рудине равне,
0109 Суминуше Плочу и Трубјело
0110 И Омутић крваву палангу,
0111 Чета пође уз Вардар планину,
0112 И планину здраво прелазише,
0113 Чета иде уз Дубочке равне,
0114 И Дубочке здраво прелазила,
0115 Суминули Троглаву планину,
0116 Докле доше уз Бабу планину,
0117 Ту је трудна чета починула,
0118 Починула три бијела дана,
0119 Четврти се данак подигнула,
0120 Чета пође низ Корита жупна,
0121 Чета сиђе пољу Гатачкоме,
0122 На крај равна поља ночинуше,
0123 На крај поља у гору зелену.
0124 Но да видиш Петра Пустахију!
0125 Он дофати танкога дурбина.
0126 Пак се пење јели у врхове.
0127 Да он гледа на четири стране,
0128 Да га Турска не опази стража,
0129 А кад јели у врхове дође.
0130 Обратио танкога дурбина,
0131 Натури га пољу Гатачкоме,
0132 На дурбин је поље прегледао,
0133 И угледа триста косилаца
0134 На ливаду Ченгијћ-Алај-бега,
0135 Све то бјеше Српска сиротиња,
0136 Косе бегу зелену ливаду
0137 На срамоту а не с добре воље.
0138 Па да видиш Петар-Пустахију!
0139 На страну је дурбин окренуо,
0140 На дворове Ченгијћ-Алај-бега,
0141 Даде му се нешто погледати
0142 Ниже двора, зеленој ливади.
0143 Ливаду је магла притиснула,
0144 Из магле се јунак намолио
0145 На његова голема лабуда,
0146 По имену Алај-бег-Ченгијћу,
0147 Зорна коња а зорна јунака!
0148 Наћера га на поље широко,
0149 Докле триста косилаца нађе,
0150 Колико је зоран и бијесан!
0151 Не хоће им Божју помоћ звати,
0152 Него Србе гледа попријеко,
0153 Па извади плетену канџију,
0154 А на њих је ата наћерао,
0155 Па их туче плетеном канџијом,
0156 Ућерива у кошуљу месо;
0157 Пиште јадни Срби сиромаси,
0158 Бога моле, бега проклињаху:
0159 „Хајде тамо Ченгијћ-Алај-бего!
0160 „Да би Бог да’ и Богородица,
0161 „Заклала те пушка Црногорска!
0162 „Твоју русу однијели главу!”
0163 Бога моле, и умолиће га.
0164 Све то гледа Петар Пустахија,
0165 Пак он сиђе низ јелове гране,
0166 Па у руке лати џевердара,
0167 А покличе оба побратима,
0168 И покличе петнаест хајдуках:
0169 „А на ноге, браћо Црногорци!
0170 „Ево бега а ево мегдана.”
0171 Па шарене пушке доватише,
0172 Полећеше крајем поља равна,
0173 И на друму бегу западоше,
0174 Кад се врати на своје дворове,
0175 Дивно Петар уреди дружину,
0176 Да запану око друма пута:
0177 Пустахија насред друма пута,
0178 Од горе је грану откинуо,
0179 Па је попе насред друма пута,
0180 А за граном Петар запануо,
0181 Според њега оба побратима,
0182 Једно Лазар и друго Перица,
0183 Кустодије витези јунаци,
0184 Који знаду уграбит’ поштење,
0185 Ђе се с’јеку главе од Тураках.
0186 Док ето ти Ченгијћ-Алај-бега
0187 На његову вилену лабуду,
0188 Ма је страшно бега погледати.
0189 А камо ли на њег’ ударити;
0190 На бега је богато ођело
0191 И оружје што је за јунака:
0192 На бега је свилена кошуља,
0193 Сврх кошуље плетена јечерма,
0194 Жеженијем златом преплетена,
0195 Врх јечерме токе убојите,
0196 Златне токе од четири оке,
0197 А сврх токах зелена долама
0198 Од зелене чохе венедика,
0199 На доламу тридесет путацах,
0200 Свако пуце миче литру злата,
0201 Опасан је свиленијем пасом,
0202 За пасом му пушке позлаћене
0203 Без никаква ножа ни анџара,
0204 О бедри му сабља демишкиња,
0205 Сва у суво злато окована,
0206 Преко крила држи џевердара;
0207 Вас у срму и у чисто злато,
0208 На глави му феса плетенога,
0209 Око феса замотао чалму,
0210 Сву од свиле и жежена злата,
0211 А за чалмом перјанице златне,
0212 Које му је султан поклонио,
0213 Сијекући јадне Херцеговце,
0214 Херцеговце, Србе од старине;
0215 Још да видиш коња виленога!
0216 Дивно бјеше коња окитио:
0217 Татарско му седло ударио,
0218 Прекрио га црвеном мауром
0219 Жеженијем златом искићеном.
0220 Боже мили чуда великога!
0221 Златне ките тичу до копитах,
0222 Зауздан је фуздом позлаћеном.
0223 А кад виђе Петар Пустахија
0224 Алај-бега на коњу Турчина,
0225 Сву дружину Богом братимљаше:
0226 „Богом браћо млади Црногорци!
0227 „Немој који пушку опалити,
0228 „Та му данас не остала пуста!
0229 „Е ћу чекат’ бега посред пута;
0230 „Ако би ми Бог и срећа дала,
0231 „Да бих бега уфатио жива,
0232 „Нове ћу му муке ударити.
0233 „Мучићу га за петнаест данах,
0234 «Нека знаде, шта су муке љуте,
0235 „Како мучи наше Херцеговце;
0236 „Па ћемо му тадар осјећ’ главу.”
0237 Сва дружина Петра послушала.
0238 Ево иде Ченгијћ Алај-бего,
0239 Пјева беже на коња лабуда,
0240 Припијева младе Херцеговце
0241 Та ускоке од Херцеговине,
0242 Припијева Петра Пустахију:
0243 „Ђе си Петре курвино копиле?
0244 „Ти ако си у гору зелену,
0245 „Изиђи ми на мегдан јуначки,
0246 „Причекај ме насред друма пута,
0247 „Да те видим мојијем очима,
0248 „Да обрнем на те џевердана.”
0249 Све то Петар и слуша и гледа,
0250 Ал’ се љута гуја не чујаше,
0251 Укрива се за јеловом граном,
0252 Бога моли, пушку потпрашује,
0253 Док на њега лабуд нагазио,
0254 Сину Петар као сива муња,
0255 За фузду му коња уграбио,
0256 Ма ни беже не стоји залуду,
0257 Но уграби сјајна џевердара,
0258 На Петра га бјеше приправио,
0259 А повикну грлом бијелијем:
0260 „А ту ли си, Петре Пустахија!”
0261 Доиста га убити хоћаше,
0262 Него Петру срећа прискочила,
0263 Е Перица не да Кустодија,
0264 Од образа пали џевердара,
0265 На зло му се мјесто којасило,
0266 Дернуше га двије синџирлије,
0267 На прси му токе преломише,
0268 А на плећи прозор отворише,
0269 Паде Турчин у траву на главу,
0270 А припаде Лазар Кустодија,
0271 Алај-бегу одасјече главу,
0272 Лабуда му држи Пустахија,
0273 Прискочише петнаест хајдуках,
0274 Па с Турчина скидоше оружје
0275 И ођело што је на јунака.
0276 А да видиш Петра Пустахију!
0277 Он појаха дебела лабуда,
0278 Па повикну своје Црногорце:
0279 „Бјеж’те браћо, ако Бога знате!
0280 „Дубоко је Гацко поље равно
0281 „А далеко мала гора Црна.”
0282 Побјегоше крајем поља равна.
0283 Глас допаде на дворе Ченгијћа,
0284 Да је Петар бега изгубио,
0285 Па зелена топа опалише,
0286 Глас одјекну на четири стране,
0287 Те се веља поточ подигнула
0288 Од широка поља Гатачкога,
0289 Поћераше чету уз планину,
0290 Догнаше их у Корита равна,
0291 Па скочише Турци Корјенићи,
0292 Бјежи чета уз Бабу планину,
0293 Калаузи Петар Пустахија,
0294 Близу су их Турци пристигнули.
0295 Ма не даду к себе Црногорци,
0296 Но се бране огњем из пушаках;
0297 Пребјежаше низ Бабу планину,
0298 Док дођоше низ равне Рудине,
0299 Не хоће их Турци оставити,
0300 Прискочише Турци Рудињани,
0301 Бјеснога вука поћераше,
0302 Пустахију Петра харамбашу,
0303 Су његове сиве соколове,
0304 Соколове младе Црногорце,
0305 Убише се бојем низ Рудине,
0306 Па двојицу ране допадоше
0307 Од његове чете гласовите,
0308 Но дружини Бог на помоћ био,
0309 Па обадва пењу на лабуда,
0310 А води га Петар Пустахија,
0311 А остали Турке причекаше,
0312 Ту се смјеста заметнула кавга,
0313 Хајдуцима Бог и срећа дала,
0314 Те четири убише Турчина,
0315 А седмињу раном обранили,
0316 Око њих се Турци забавише,
0317 Па их више Турци не ћераше,
0318 Но на томе боја раздвојише,
0319 Ево чета низ Рудине пође,
0320 И ћерају два рањене друга,
0321 Оде чета ноћно без мјесеца,
0322 Суминуше Турске пандурице,
0323 Срећа бјеше, Турци не знадоше,
0324 А ниједан утећи не ћаше,
0325 Да их Турске страже опазише.
0326 Здраво доше на Кчево крваво,
0327 И бегову донесоше главу,
0328 Па хајдуци шићар дијељаху:
0329 Рањеници пушке позлаћене,
0330 Неко капу, а неко доламу,
0331 Неки носи токе позлаћене,
0332 Неки носи бегове јечерме.
0333 Неки носи ћурке и сарука,
0334 Неки носи златне перјанице,
0335 Арамбашам’ дају старјешинство:
0336 Пустахији дебела лабуда,
0337 А Лазару сабљу оковану,
0338 А Перици бистра џевердана;
0339 На томе се чета раздвојила.
