Smrt Alaj-bega Čengijća

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Smrt Alaj-bega Čengijća (Iz Crne gore)

0001 Vino piju do tri pobratima
0002 Na krvavo Kčevo na krajinu:
0003 Od Kčeva je Petar Pustahija,
0004 Od Njeguša do dva Kustodije,
0005 Do dva brata, Lazar i Perica.
0006 Kad se ladna nakitiše vina,
0007 Oko svašta zbora zađedoše,
0008 A najviše zbore za junaštvo:
0009 Đe bi dobar šićar šićarili;
0010 Ili dobre glave otkinuli,
0011 No govori Petar Pustahija:
0012 „O Boga vi do dva pobratima!
0013 „Ka’ ste vazda u Boku Kotorsku,
0014 „Vi s gospodom ispijate vino,
0015 „Da nijeste đegođ ugledali,
0016 „E da bismo šićar šićarili
0017 „I dosta se blaga nauzeli?”
0018 Njemu vele do dva pobratima:
0019 „Istina je, dragi pobratime!
0020 „Da smo često u Boki Kotorskoj,
0021 „Al’ nijesmo šićar ugledali,
0022 „A đe bismo četom šićarili;
0023 „A đe, Petre, ima dosta blaga,
0024 „To su nama dragi prijatelji.
0025 „Šnjima ladno ispijamo vino,
0026 „I često smo kod njih na dvorove,
0027 „Radij bismo glave izgubiti
0028 „No nevjeru njima učiniti
0029 „Ali njima išta nauditi.
0030 „No ti Petre, dragi pobratime!
0031 „Ka’ si skoro iz Hercegovine.
0032 „A staja’ si Gacku prostranome
0033 „Na bijele dvore Čengijćeve,
0034 „Dobro znadeš klance i bogaze
0035 „U ponoći kao usred dana,
0036 „A skoro si iz čete došao,
0037 „Da nijesi đegođ ugledao,
0038 „A da bismo s četom šićarili
0039 „Ali dobre glave ugrabili
0040 „Od kakvoga golema junaka,
0041 „Od Turčina našega krvnika?”
0042 Al’ im veli Petar Pustahija:
0043 „Kad sam skoro iz čete došao,
0044 „Na mnoga sam mjesta uvodio.
0045 „Da bih dobar šićar ugledao,
0046 „Đe bih poša’ i četu poveo,
0047 „Al’ nijesam ništa ugledao,
0048 „Nikakvoga golema šićara,
0049 „A da bismo s četom plijenili;
0050 „Ali jesam vidio priliku,
0051 „Đe bismo mi dočekali Turke:
0052 „Sad j’ ud’rila kosa u sijeno
0053 „Kose Turci široke livade
0054 „Po široku polju Gatačkome,
0055 „Na livadu Čengijć Alaj-bega:
0056 „Tu je jadna sirotinja raja,
0057 „To su naša braća od starine,
0058 „Vazda plaču u Turačke ruke,
0059 „Njima Turci svake muke daju.
0060 „Osobito Čengijć Alaj-bego,
0061 „Krvnika ga Rišćanskoga nema.
0062 „Vjerujte mi, oba pobratima,
0063 „Kad sam stoja’ Gacku prostranome
0064 „Već kod bega Srpskog dušmanina,
0065 „Što rađaše od jadnijeh Srbah,
0066 „Kakve njima muke udaraše,
0067 „Sad s’ u mene raspale plamovi,
0068 „Samo bi mi suze prokapale;
0069 „I čujte me, oba pobratima!
0070 „Kunem vi se Bogom istinijem
0071 „I ovijem vinom crvenijem,
0072 „I tako mi mojega oružja!
0073 „I tako mi ne ostalo pusto!
0074 „Bih mu radij odasjeći glavu,
0075 „Da osvetim sirotinju raju,
0076 „Nego dobit’ za života blago.”
0077 A kad čuše oba pobratima,
0078 Pa jedanak na noge skočiše.
0079 A srdito Petru besjediše:
0080 „Ustan’ Petre, pokupi hajduke.
0081 „Da Čengijća bega potražimo,
0082 „Tirjanina roda Rišćanskoga;
0083 „Ako Bog da i Bogorodica,
0084 „Ali ćemo begu posjeć’ glavu,
0085 „Ali naše tamo ostaviti,
0086 „Da se suše na Turske gradove;
0087 „Već doista druge biti ne će.”
0088 Kad razumje Petar Pustahija,
0089 Što rekoše oba pobratima.
0090 Poljubi ih u bijelo lice,
0091 Pa u ruke lati dževerdara,
0092 Pa pokupi petnaest hajdukah
0093 Od krvava Kčeva na krajinu
0094 I maloga sela Velestova,
0095 Velestova i od Markovine.
0096 Divno Petar Pustahija bira.
0097 Sve po pušci i krvavoj ruci.
0098 Koji s Turkom znade boja biti
0099 I na megdan Turke dočekati
0100 I ranjena druga ugrabiti,
0101 Da mu Turci ne posjeku glavu.
0102 Otolen se četa podignula,
0103 A pred četom tri Srpska viteza.
0104 Kalauzi Petar Pustahija,
0105 A za ljime Lazar i Perica
0106 Od ravnoga polja Njeguškoga,
0107 A za njima družina ostala.
0108 Četa pođe uz Rudine ravne,
0109 Suminuše Ploču i Trubjelo
0110 I Omutić krvavu palangu,
0111 Četa pođe uz Vardar planinu,
0112 I planinu zdravo prelaziše,
0113 Četa ide uz Dubočke ravne,
0114 I Dubočke zdravo prelazila,
0115 Suminuli Troglavu planinu,
0116 Dokle doše uz Babu planinu,
0117 Tu je trudna četa počinula,
0118 Počinula tri bijela dana,
0119 Četvrti se danak podignula,
0120 Četa pođe niz Korita župna,
0121 Četa siđe polju Gatačkome,
0122 Na kraj ravna polja nočinuše,
0123 Na kraj polja u goru zelenu.
0124 No da vidiš Petra Pustahiju!
0125 On dofati tankoga durbina.
0126 Pak se penje jeli u vrhove.
0127 Da on gleda na četiri strane,
0128 Da ga Turska ne opazi straža,
0129 A kad jeli u vrhove dođe.
0130 Obratio tankoga durbina,
0131 Naturi ga polju Gatačkome,
0132 Na durbin je polje pregledao,
0133 I ugleda trista kosilaca
0134 Na livadu Čengijć-Alaj-bega,
0135 Sve to bješe Srpska sirotinja,
0136 Kose begu zelenu livadu
0137 Na sramotu a ne s dobre volje.
0138 Pa da vidiš Petar-Pustahiju!
0139 Na stranu je durbin okrenuo,
0140 Na dvorove Čengijć-Alaj-bega,
0141 Dade mu se nešto pogledati
0142 Niže dvora, zelenoj livadi.
0143 Livadu je magla pritisnula,
0144 Iz magle se junak namolio
0145 Na njegova golema labuda,
0146 Po imenu Alaj-beg-Čengijću,
0147 Zorna konja a zorna junaka!
0148 Naćera ga na polje široko,
0149 Dokle trista kosilaca nađe,
0150 Koliko je zoran i bijesan!
0151 Ne hoće im Božju pomoć zvati,
0152 Nego Srbe gleda poprijeko,
0153 Pa izvadi pletenu kandžiju,
0154 A na njih je ata naćerao,
0155 Pa ih tuče pletenom kandžijom,
0156 Ućeriva u košulju meso;
0157 Pište jadni Srbi siromasi,
0158 Boga mole, bega proklinjahu:
0159 „Hajde tamo Čengijć-Alaj-bego!
0160 „Da bi Bog da’ i Bogorodica,
0161 „Zaklala te puška Crnogorska!
0162 „Tvoju rusu odnijeli glavu!”
0163 Boga mole, i umoliće ga.
0164 Sve to gleda Petar Pustahija,
0165 Pak on siđe niz jelove grane,
0166 Pa u ruke lati dževerdara,
0167 A pokliče oba pobratima,
0168 I pokliče petnaest hajdukah:
0169 „A na noge, braćo Crnogorci!
0170 „Evo bega a evo megdana.”
0171 Pa šarene puške dovatiše,
0172 Polećeše krajem polja ravna,
0173 I na drumu begu zapadoše,
0174 Kad se vrati na svoje dvorove,
0175 Divno Petar uredi družinu,
0176 Da zapanu oko druma puta:
0177 Pustahija nasred druma puta,
0178 Od gore je granu otkinuo,
0179 Pa je pope nasred druma puta,
0180 A za granom Petar zapanuo,
0181 Spored njega oba pobratima,
0182 Jedno Lazar i drugo Perica,
0183 Kustodije vitezi junaci,
0184 Koji znadu ugrabit’ poštenje,
0185 Đe se s’jeku glave od Turakah.
0186 Dok eto ti Čengijć-Alaj-bega
0187 Na njegovu vilenu labudu,
0188 Ma je strašno bega pogledati.
0189 A kamo li na njeg’ udariti;
0190 Na bega je bogato ođelo
0191 I oružje što je za junaka:
0192 Na bega je svilena košulja,
0193 Svrh košulje pletena ječerma,
0194 Žeženijem zlatom prepletena,
0195 Vrh ječerme toke ubojite,
0196 Zlatne toke od četiri oke,
0197 A svrh tokah zelena dolama
0198 Od zelene čohe venedika,
0199 Na dolamu trideset putacah,
0200 Svako puce miče litru zlata,
0201 Opasan je svilenijem pasom,
0202 Za pasom mu puške pozlaćene
0203 Bez nikakva noža ni andžara,
0204 O bedri mu sablja demiškinja,
0205 Sva u suvo zlato okovana,
0206 Preko krila drži dževerdara;
0207 Vas u srmu i u čisto zlato,
0208 Na glavi mu fesa pletenoga,
0209 Oko fesa zamotao čalmu,
0210 Svu od svile i žežena zlata,
0211 A za čalmom perjanice zlatne,
0212 Koje mu je sultan poklonio,
0213 Sijekući jadne Hercegovce,
0214 Hercegovce, Srbe od starine;
0215 Još da vidiš konja vilenoga!
0216 Divno bješe konja okitio:
0217 Tatarsko mu sedlo udario,
0218 Prekrio ga crvenom maurom
0219 Žeženijem zlatom iskićenom.
0220 Bože mili čuda velikoga!
0221 Zlatne kite tiču do kopitah,
0222 Zauzdan je fuzdom pozlaćenom.
0223 A kad viđe Petar Pustahija
0224 Alaj-bega na konju Turčina,
0225 Svu družinu Bogom bratimljaše:
0226 „Bogom braćo mladi Crnogorci!
0227 „Nemoj koji pušku opaliti,
0228 „Ta mu danas ne ostala pusta!
0229 „E ću čekat’ bega posred puta;
0230 „Ako bi mi Bog i sreća dala,
0231 „Da bih bega ufatio živa,
0232 „Nove ću mu muke udariti.
0233 „Mučiću ga za petnaest danah,
0234 «Neka znade, šta su muke ljute,
0235 „Kako muči naše Hercegovce;
0236 „Pa ćemo mu tadar osjeć’ glavu.”
0237 Sva družina Petra poslušala.
0238 Evo ide Čengijć Alaj-bego,
0239 Pjeva beže na konja labuda,
0240 Pripijeva mlade Hercegovce
0241 Ta uskoke od Hercegovine,
0242 Pripijeva Petra Pustahiju:
0243 „Đe si Petre kurvino kopile?
0244 „Ti ako si u goru zelenu,
0245 „Iziđi mi na megdan junački,
0246 „Pričekaj me nasred druma puta,
0247 „Da te vidim mojijem očima,
0248 „Da obrnem na te dževerdana.”
0249 Sve to Petar i sluša i gleda,
0250 Al’ se ljuta guja ne čujaše,
0251 Ukriva se za jelovom granom,
0252 Boga moli, pušku potprašuje,
0253 Dok na njega labud nagazio,
0254 Sinu Petar kao siva munja,
0255 Za fuzdu mu konja ugrabio,
0256 Ma ni beže ne stoji zaludu,
0257 No ugrabi sjajna dževerdara,
0258 Na Petra ga bješe pripravio,
0259 A poviknu grlom bijelijem:
0260 „A tu li si, Petre Pustahija!”
0261 Doista ga ubiti hoćaše,
0262 Nego Petru sreća priskočila,
0263 E Perica ne da Kustodija,
0264 Od obraza pali dževerdara,
0265 Na zlo mu se mjesto kojasilo,
0266 Dernuše ga dvije sindžirlije,
0267 Na prsi mu toke prelomiše,
0268 A na pleći prozor otvoriše,
0269 Pade Turčin u travu na glavu,
0270 A pripade Lazar Kustodija,
0271 Alaj-begu odasječe glavu,
0272 Labuda mu drži Pustahija,
0273 Priskočiše petnaest hajdukah,
0274 Pa s Turčina skidoše oružje
0275 I ođelo što je na junaka.
0276 A da vidiš Petra Pustahiju!
0277 On pojaha debela labuda,
0278 Pa poviknu svoje Crnogorce:
0279 „Bjež’te braćo, ako Boga znate!
0280 „Duboko je Gacko polje ravno
0281 „A daleko mala gora Crna.”
0282 Pobjegoše krajem polja ravna.
0283 Glas dopade na dvore Čengijća,
0284 Da je Petar bega izgubio,
0285 Pa zelena topa opališe,
0286 Glas odjeknu na četiri strane,
0287 Te se velja potoč podignula
0288 Od široka polja Gatačkoga,
0289 Poćeraše četu uz planinu,
0290 Dognaše ih u Korita ravna,
0291 Pa skočiše Turci Korjenići,
0292 Bježi četa uz Babu planinu,
0293 Kalauzi Petar Pustahija,
0294 Blizu su ih Turci pristignuli.
0295 Ma ne dadu k sebe Crnogorci,
0296 No se brane ognjem iz pušakah;
0297 Prebježaše niz Babu planinu,
0298 Dok dođoše niz ravne Rudine,
0299 Ne hoće ih Turci ostaviti,
0300 Priskočiše Turci Rudinjani,
0301 Bjesnoga vuka poćeraše,
0302 Pustahiju Petra harambašu,
0303 Su njegove sive sokolove,
0304 Sokolove mlade Crnogorce,
0305 Ubiše se bojem niz Rudine,
0306 Pa dvojicu rane dopadoše
0307 Od njegove čete glasovite,
0308 No družini Bog na pomoć bio,
0309 Pa obadva penju na labuda,
0310 A vodi ga Petar Pustahija,
0311 A ostali Turke pričekaše,
0312 Tu se smjesta zametnula kavga,
0313 Hajducima Bog i sreća dala,
0314 Te četiri ubiše Turčina,
0315 A sedminju ranom obranili,
0316 Oko njih se Turci zabaviše,
0317 Pa ih više Turci ne ćeraše,
0318 No na tome boja razdvojiše,
0319 Evo četa niz Rudine pođe,
0320 I ćeraju dva ranjene druga,
0321 Ode četa noćno bez mjeseca,
0322 Suminuše Turske pandurice,
0323 Sreća bješe, Turci ne znadoše,
0324 A nijedan uteći ne ćaše,
0325 Da ih Turske straže opaziše.
0326 Zdravo doše na Kčevo krvavo,
0327 I begovu donesoše glavu,
0328 Pa hajduci šićar dijeljahu:
0329 Ranjenici puške pozlaćene,
0330 Neko kapu, a neko dolamu,
0331 Neki nosi toke pozlaćene,
0332 Neki nosi begove ječerme.
0333 Neki nosi ćurke i saruka,
0334 Neki nosi zlatne perjanice,
0335 Arambašam’ daju starješinstvo:
0336 Pustahiji debela labuda,
0337 A Lazaru sablju okovanu,
0338 A Perici bistra dževerdana;
0339 Na tome se četa razdvojila.



Izvor[uredi]

Vuk IV - Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta, Beograd 1986-1988.