Смрт Јаноте Диклића

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Смрт Јаноте Диклића

0001 Вино пије Соко Каримане
0002 И с њим пије Агршић Алија.
0003 Ал’ беседи Соко Каримане:
0004 „Наш даиђа, Агршић-Алија,
0005 Што су наши стари цару бољи били
0006 И што и је царе боље призивао?”
0007 Ал’ беседи Агршић Алија:
0008 „Ој, Бога ти, Соко Каримане,
0009 Кад ме питаш, оћу да ти кажем!
0010 Што су наши стари цару бољи били
0011 И што и је царе боље призивао ─
0012 Ср’ске су главе наножи носили
0013 И пред цара живе износили!”
0014 А беседи Соко Каримане:
0015 „Ајде, море, Агршић Алија,
0016 Да идемо Арнаутској горе,
0017 Да купимо седам танки шајки,
0018 Седам шајки Арнаута љути,
0019 Да идемо Диклића чардаку,
0020 Да бијемо Диклића чардака,
0021 Да бијемо на све четир’ стране,
0022 Да носимо и ми ср’ске главе
0023 На ножеви пред цара нашега!”
0024 Одговара Агршић Алија:
0025 „Ја, мој брате, Соко Каримане,
0026 Ја ћу на то врло тешко поћи,
0027 Јер су Србљи змајеви огњени,
0028 А Диклић је јунак од мегдана,
0029 Потопиће наше танке шајке
0030 И побити јаничаре Турке!”
0031 Ал’ беседи Соко Каримане:
0032 „Не бој ми се, Агршић Алија,
0033 Скупићемо јаничаре љуте,
0034 Који нема ни оца ни мајке,
0035 А за своју и не мари главу!”
0036 Превари се Агршић Алија,
0037 Превари се, уједе га гуја
0038 Па пођоше Арнаутској горе,
0039 Сакупише седам танки шајки,
0040 Седам шајки Арнаута љути,
0041 Који нема ни оца ни мајке,
0042 А за своју и не мари главу,
0043 Пређоше Диклића чардаку;
0044 Три се шајке уватиле сува,
0045 Пробијају Диклића чардака,
0046 Четир’ шајке крају пертерују,
0047 Ал’ се трже Усув дели Раде,
0048 Па он пуче шибом и лубардом,
0049 Те утопи четир’ танке шајке.
0050 Што се шајке уватиле сува,
0051 Пробијају Диклића чардака,
0052 Пробијају са све четир’ стране.
0053 Стаде Раде прегледати друштво,
0054 Па беседи Усув дели Раде:
0055 „Авај мени и до Бога мога,
0056 Та од моји три стотине друга
0057 Нема више него триест друга,
0058 И ово је јадно израњено;
0059 И мене су мало обранили ─
0060 Да ми није око срца крвца,
0061 Ој, вид’ла би се ђигерица бела!
0062 А не чудим се што помоћи немам,
0063 Већ што нема Диклића Јаноте ─
0064 Та, Јаноте, жив те Бог убио!”
0065 Тек што Раде у речи бијаше,
0066 Ал’ се дигле магле и праови
0067 Од Диклића, града бијелога,
0068 Засија се перо на Јаноти,
0069 Са њим иде дванаест катана.
0070 Он подвикну, ђога се помами:
0071 „Ао, Раде, моје очи чарне,
0072 Јесу л’ теби досадили Турци?”
0073 Ал’ беседи Усув дели Раде:
0074 „Господару Диклића Јанота,
0075 Та нису ми досадили Турци,
0076 Већ од моји три стотине друга,
0077 Нема више него триест друга,
0078 И ово јадно израњено;
0079 И мене су мало обранили ─
0080 Да ми није око срца крвца,
0081 Вид’ла би се ђигерица бела!”
0082 Ал’ повика Диклића Јанота:
0083 „Та, оћу те данас осветити,
0084 Макар моју пожелио главу,
0085 Већ ми кажи, Усув дели Раде,
0086 Можеш ли ми познавати Турке?”
0087 А беседи Усув дели Раде:
0088 „Господару Диклића Јанота,
0089 Не могу ти познавати Турке,
0090 Већ ти могу право казивати
0091 Како Турци из гомиле вичу
0092 Поименце најбоље војводе ─
0093 Једно јесте Соко Каримане,
0094 А друго је Попрженовићу,
0095 А треће је ага Алилага,
0096 Четврто је Османага стари,
0097 Пето јесте Туре Мркобраде,
0098 Шесто јесте Туре Каизлија,
0099 Седмо јесте Никола Надбалта,
0100 А осмо је Туре Алилага
0101 На брњици, коњу маленоме,
0102 Маленоме, врло коснатоме,
0103 Та коса му у копите дира;
0104 Још много сам слушао имена,
0105 Али нисам упамтит’ могао!”
0106 Кад то зачу Диклића Јанота,
0107 Он подвикну, ђога се помами:
0108 „Ајд’ на мегдан, Попрженовићу,
0109 Ајд’ на мегдан ако жена ниси ─
0110 Лако ти је с децом војевати,
0111 Ал’ ајд’ баби на мегдан јуначки!”
0112 Он подвикну, ђога се помами,
0113 Па истиште Туре из Турака,
0114 Па састиже, па одсече главу.
0115 Па се враћа натраг међу Турке,
0116 Те он виче агу Алилагу:
0117 „Ајд’ на мегдан, ага Алилага,
0118 Ајде, море, ако жена ниси ─
0119 Лако ти је с децом војевати,
0120 Но дед’ баби на мегдан јуначки!”
0121 Он подвикну, ђога се помами,
0122 Па истиште Туре из Турака,
0123 Састиже га, па одсече главу.
0124 Па се враћа натраг међу Турке,
0125 Па изива Соко Каримана:
0126 „Ајд’ на мегдан, Соко Каримане,
0127 Ајде, море, ако жена ниси ─
0128 Та лако је с децом војевати,
0129 Ал’ ајд’ мени на мегдан јуначки!”
0130 По подвикну, ђога се помами,
0131 Те истиште Турчин-Каримана,
0132 Састиже га, те одсече главу.
0133 Па се враћа натраг међу Турке,
0134 Па он виче Ос[м]анагу старог:
0135 „Ајд’ на мегдан, Турчине Османе,
0136 Брже море, ако жена ниси ─
0137 Лако ј’ било с децом војевати,
0138 Ал’ дед’ са мном, Диклића Јанотом!”
0139 Он подвикну, ђога се помами,
0140 Па истиште Турчина Османа.
0141 Па састиже, одсјече му главу.
0142 Па се враћа натраг међу Турке.
0143 Па изива Туре Мркобраде:
0144 „Ајд’ на мегдан, Туре Мркобраде,
0145 Ајде брже, ако жена ниси ─
0146 Лако ј’ било с децом војевати,
0147 Ал’ ајд’ мени на мегдан јуначки!”
0148 Он подвикну, ђога се помами,
0149 Па истиште Туре из Турака.
0150 Па састиже, па одруби главу.
0151 Па се враћа натраг међу Турке.
0152 Те он зове Туре Алилага,
0153 На брњици, коњу маленоме,
0154 Маленоме, врло коснатоме,
0155 Та коса му у копите дира:
0156 „Ајд’ на мегдан, Туре Алилага,
0157 Ајде Туре, ако жена ниси ─
0158 Та лако је с децом војевати,
0159 Ал’ ајд’ баби Диклића Јаноти!”
0160 Па истиш[т]е Туре из Турака.
0161 Па састиже, те одсече главу.
0162 Ал’ повика Агршић Алија:
0163 „Шта сте стали, Дренопољци Турци,
0164 Шта сте стали, окаменили се,
0165 Тај ће нама свима главе доћи!”
0166 Па потеже свога ђевердана,
0167 Те он згађа Диклића Јанота;
0168 На зло га је место ударио,
0169 Баш у чело, међу очи чарне ─
0170 Чело пуче, очи искочише,
0171 Јунак паде у зелену траву,
0172 А Агршић натеже бегати.
0173 Окупи га Јанковић Стојане,
0174 На Талви, коњу големоме,
0175 Гонио га до горе зелене
0176 Док и тама ноћна не обвлада,
0177 И утече Агршић Алија.
0178 Љуто куне Јанковић Стојане:
0179 „Талва, коњу, ноге те болеле,
0180 Чарна горо, не зеленила се,
0181 Тавна ноћи, нек’ те Бог убије,
0182 Зашт’ одбрани душманина мога
0183 И убицу господара мога!”
0184 Па се враћа натраг међу друштво,
0185 Заче сећи све остале Турке
0186 Да освети господара свога,
0187 Господара Диклића Јаноту.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.