Смрт Ђуре Барјактара
Вала богу, вала јединому!
Какво чудо ми синоћ видомо.
Беше ведро па се заоблачи,
из облака ситна роса роси
те зароси ајдуци у гору. 5
Сви ајдуци барјак увијају,
ајдук Ђура барјак не увија.
Сва дружина редом му говори:
„Уви, Ђуро, крстата барјака,
да не кисне свила и кадива.” 10
„Нека кисне пуста га остала.
Ми смо били деветина браћа —
сви су осам по ред погинули,
пише писмо и ја да погинем!“
Пуче пушка из гору зелену 15
лоше пуче, а добро погоди,
те погоди Ђуру међу веђе.
Мртва глава по земљи говори:
„Чујте мене, ви моји другари,
сараните Ђуру барјактара 20
сараните доле на раскрсје.
Вржите ми коња за крстачу,
турите му траву чемерику,
турите му воду леденицу —
дан да једе, а два да жалеје, 25
да жалеје Ђуру барјактара.“
