Smrt Đure Barjaktara
Vala bogu, vala jedinomu!
Kakvo čudo mi sinoć vidomo.
Beše vedro pa se zaoblači,
iz oblaka sitna rosa rosi
te zarosi ajduci u goru. 5
Svi ajduci barjak uvijaju,
ajduk Đura barjak ne uvija.
Sva družina redom mu govori:
„Uvi, Đuro, krstata barjaka,
da ne kisne svila i kadiva.” 10
„Neka kisne pusta ga ostala.
Mi smo bili devetina braća —
svi su osam po red poginuli,
piše pismo i ja da poginem!“
Puče puška iz goru zelenu 15
loše puče, a dobro pogodi,
te pogodi Đuru među veđe.
Mrtva glava po zemlji govori:
„Čujte mene, vi moji drugari,
saranite Đuru barjaktara 20
saranite dole na raskrsje.
Vržite mi konja za krstaču,
turite mu travu čemeriku,
turite mu vodu ledenicu —
dan da jede, a dva da žaleje, 25
da žaleje Đuru barjaktara.“
