Смрт Ђулекова
0001 Ситна књига рано подранила
0002 Са широка поља Гатачкога
0003 Од војводе Зимоњић-Богдана,
0004 Књига пређе Сомину планину
0005 И Бањане племе свеколико,
0006 Докле дође ломној Гори Црној
0007 У малено село Марковину,
0008 Попу Луки на бијеле руке,
0009 И тако му војевода пише:
0010 "Попе Лука, мој милосни куме!
0011 "Знаш ли, куме, није давно било,
0012 "Него лани на прву годину,
0013 "Од Турака кад се одметнусмо,
0014 "И с Турцима кавгу заметнусмо,
0015 "Ти си био Гацку широкоме
0016 "Три мјесеца и петнаест дана
0017 "Су твојијех педесет хајдука,
0018 "Стекао си дванаест кумова
0019 "И двадесет Богом побратима,
0020 "Војевасмо, Турке разгонисмо,
0021 "Узимасмо коње и оружја
0022 "Са Турака, ђе је нама драго,
0023 "И дао си нама вјеру тврду,
0024 "Кад би нама од невоље било,
0025 "Да ни хоћеш помоћ’ од Турака;
0026 "Сад не ево мука допанула,
0027 "Опет су не освојили Турци,
0028 "Сваке су ни јаде ударили,
0029 "Од којијех живјет’ не можемо;
0030 "И све бисмо јаде опростили,
0031 "Но ј’ од цара дошла турска војска,
0032 "Три хиљаде Арнаута љута,
0033 "А пред њима цареви бимбаша,
0034 "Ђулек бего од Стамбола града,
0035 "Сваке ни је муке ударио:
0036 "Ђегод знаде прикладну ђевојку,
0037 "Ђевојкам’ је срећу изгубио,
0038 "А невјесте дому омразио,
0039 "Те им јаде опростит’ не могу.
0040 "Но за Бога, куме, попе Лука!
0041 "Али данас али до вијека,
0042 "Помози ми у невољи љутој,
0043 "Јер се силан Ђулек захвалио,
0044 "Да ће водит’ Арнауте љуте,
0045 "Да ће живјет’ у граду Никшићу,
0046 "Па када му Ђурђев данак дође,
0047 "Да ће Црну Гору похарати
0048 "И сву Боку до града Новога
0049 "И вашега књаза ухватити
0050 "И живога цару оправити;
0051 "Но на ноге, ако Бога знадеш!
0052 "Па покупи твоје Црногорце,
0053 "Те га чекај на Дугу планину,
0054 "Нећеш ли ни изгубит’ крвника."
0055 Када попу ситна књига дође,
0056 Књигу гледа, а сузе прољева,
0057 А све жали Богом побратима,
0058 Па поскочи како соко сиви,
0059 Па је књиге многе растурио:
0060 Једну посла Чеву питомоме
0061 Сенатуру Перковић-Стевану:
0062 "Мој ујаче, Перковић-Стефане!
0063 "Сакупи ми Чевске харамбаше:
0064 "С Војинића Крстовић-Новака,
0065 "Црне Горе хитра перјаника,
0066 "Са Замоћа Мртовић-Мршута
0067 "И сокола Шалетић-Спасоја;
0068 "Куп’те војску, хајте на Рудине,
0069 "Све бирајте крваве јунаке,
0070 "Јер сам добар шићар уводио:
0071 "Три стотине Арнаута љутих,
0072 "А пред њима цареви бимбаша,
0073 "Ту је доста блага и поштења,
0074 "Ако Бог да, да их дочекамо."
0075 Па је другу књигу накитио,
0076 А посла је у племе Бјелице,
0077 А на руке Шутану Милићу:
0078 "Купи војску, хајде на Рудине,
0079 "Да на друму причекамо Турке."
0080 Па је трећу књигу направио,
0081 А посла је у Цуце камене,
0082 А на руке Рогановић-Драгу
0083 И соколу Шакићу Шћепану:
0084 "На ноге те до два побратима,
0085 "Те од Цуца војску сакупите,
0086 "Да на друме Турке причекамо."
0087 Па отоле на ноге скочио,
0088 Марковљане браћу покупио,
0089 Шњима пође на Рудине равне,
0090 И ту седам харамбаша нађе,
0091 А око њих војске шест стотина,
0092 Све бирана момка од ударца,
0093 У кога се може поуздати,
0094 Који може рану дочекати,
0095 Из невоље друга избавити,
0096 А горега пропустит’ мимо се.
0097 Отоле се војска подигнула,
0098 Пријеђоше Никшићке Рудине
0099 И крваве друме и путове;
0100 Док дођоше Сомини планини,
0101 Ту је војска трудна починула,
0102 И бијели данак заданила,
0103 А поп Лука на ноге устаде
0104 Су његово седам харамбаша,
0105 Па пријеђе Сомину планину;
0106 Док дођоше Гацку пространоме
0107 На дворове Зимоњић-Богдана,
0108 Ту их Богдан дочекао дивно,
0109 И овако Луки бесједио:
0110 "Добро дошо, куме попа.Лука!
0111 "Јес’ довео црногорску војску?
0112 "Ево сјутра цареви бимбаша
0113 "И његови Арнаути љути
0114 "Преко Дуге иду у Никшиће,
0115 "Јеси ли их кадер дочекати?"
0116 А поп Лука њему одговара:
0117 "Јесам, куме Зимоњић-војвода,
0118 "Ево имам војске шест стотина,
0119 "Ако Бог да да их дочекамо,
0120 "Биће сјутра муке од Турака."
0121 Па отоле пушке доватише,
0122 И пођоше опет у дружину,
0123 А дружини право кажеваше,
0124 Е ће Турци наљест’ проз планину
0125 Каде чуше млади Црногорци,
0126 Од радости пјесме запјеваше,
0127 А шарене пушке потпрашише,
0128 Окренуше зеленом планином,
0129 На крваву дугу запануше.
0130 Докле дневи половину било,
0131 Стаде вриска хата и парипа,
0132 Стаде рика са коња Турака,
0133 Стоји јека сјајнијех кумбара.
0134 Кад низ Дугу Турци нагазише,
0135 Црногорци њима ударише,
0136 Алакнуше са четири стране,
0137 Стаде јека сјајнијех пушака,
0138 Стаде јаук у војску Турака,
0139 Бој се бије, а крв се пролива,
0140 Ева Ђулек бјежати не хоће,
0141 Ни његови Арнаути љути,
0142 Но метериз тврди уватише,
0143 А око њих коње повезаше,
0144 Па је Ђулек сабљу извадио,
0145 Па он зове Србе на мегдану.
0146 Ма Ђулеку лоша срећа била:
0147 Пуче пушка од Црногораца,
0148 Те Ђулека бјеше погодила,
0149 Обије му ноге саломила,
0150 Паде Ђулек у траву на главу,
0151 Хоћаху га посјећ’ Црногорци,
0152 Но га не да црни Арапине,
0153 Већ је бритку сабљу извадио,
0154 Те шњом брани главу господару.
0155 Пуче друга од Црногораца,
0156 Те убила црна Арапина.
0157 Кад виђоше оно Црногорци,
0158 У Турке су јуриш учинили,
0159 Ко ће први главу уграбити
0160 Од Ђулека, бега царевога,
0161 Па се загна један јунакзоран,
0162 Сасред Чева Гајо Пејовићу,
0163 Да Ђулеку посијече главу,
0164 Ал’ не даду Арнаути љути.
0165 Од Турака пуче пушка сјајна,
0166 Те погоди Гаја Пејовића
0167 Посред паса, не даде му гласа.
0168 Ал’ се загна други јунак зоран,
0169 Јест од Цуца Шалићу Шћепане,
0170 Пуче пушка арнауцка љута,
0171 И Шћепана нађе рана грдна,
0172 Саломи муногу у кољено.
0173 А то виђе Богданов Мурате,
0174 Сасред Чева мјеста питомога,
0175 На Ђулека загон учинио,
0176 Али пуче пушка од Турака,
0177 Те Мурата погодила дивно
0178 Уврх главе међу очи црне,
0179 Ни жива га земља не шчекала.
0180 Кад то виђе Поповићу Лука,
0181 У Турке је јуриш учинио,
0182 И разагна на буљуке Турке,
0183 Ал’ се добар Црногорац нађе,
0184 Јест од Цуца Мика Вуковићу,
0185 Те Ђулеку посијече главу,
0186 Шутан Милић црнога Арапа.
0187 Кад виђоше оно Црногорци,
0188 Разагнаше по планини Турке,
0189 Све сијеку и ватају живе,
0190 Док шездесет посјекоше глава,
0191 Од њих пусто одузеше благо,
0192 И узеше коње и оружје.
0193 Ђулекове буле поваташе,
0194 Све у свилу и жежено злато,
0195 Не кћеше им ништа одузети,
0196 Него буле натраг отправише.
0197 Богу фала, Срби задобише,
0198 И дођоше на своје дворове,
0199 И лијепо шићар дијелише,
0200 Попу Луки даше старјешинство,
0201 Од оружја сјајна џевердана,
0202 Однијеше на Цетиње главе,
0203 И Цетиње шњима окитише,
0204 А принцип их дивно дочекао,
0205 Дарова им од срме медаље.
