Смиљ-Смиљана смиљ по реке брала, где га брала туј је залутала, налутала Јову бећарина: „Богом, Јово, богом брат да си ми!“ Тој је Јова братство привануо, 5 изведе ју из гору зелену — опраји ју низ равни друмови.
Стара варијанта ове песме налази се у „Ерлангенском рукопису“ под бројем 150. Пева се као песма бр. 5.
