Смиљ-Смиљана смиљ по реке брала,
где га брала туј је залутала,
налутала Јову бећарина:
„Богом, Јово, богом брат да си ми!“
Тој је Јова братство привануо, 5
изведе ју из гору зелену —
опраји ју низ равни друмови.
Белешке
Стара варијанта ове песме налази се у „Ерлангенском рукопису“ под бројем 150. Пева се као песма бр. 5.
Референце
Извор
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 32.
Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 97.
