Смиље брала Смиљана девојка,
берејећи сву је гору зашла,
па је нашла ајдучке колибе.
У колибе тридесет ајдука.
Са сви се је Смиља братимила, 5
сви ајдуци братство су примили,
ал’ војвода братство не примује,
само чека слунце да му зађе,
да он љуби Смиљану девојку.
Једно пиле жалну песму поје: 10
„Дође време брат сестру да љуби!“
Кад војвода песму разумеја,
па он пита Смиљану девојку:
„Да ли имаш некога од рода?
Ел’ од рода ели од порода?“ 15
„Имам, имам до тројицу браћа:
један брат ми ајдутство отиде,
други брат ми у војску отиде,
трећи брат ми стару мајку чува,
стару мајку и старога оца.“ 20
Ал’ говори ајдучки војвода:
„Да л’ би могла брата да познајеш?“
„Могу, могу, како да не могу?
Десна му је рука изгорена,
на вр главу белу косу има.“ 25
И туј су ое они пољубили.
Напомена
У прошлости је важила за „траварску песму“. Певале су је девојке и младе жене кад су у гори брале цвеће.
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 209-210.
