Smilje brala Smiljana devojka,
berejeći svu je goru zašla,
pa je našla ajdučke kolibe.
U kolibe trideset ajduka.
Sa svi se je Smilja bratimila, 5
svi ajduci bratstvo su primili,
al’ vojvoda bratstvo ne primuje,
samo čeka slunce da mu zađe,
da on ljubi Smiljanu devojku.
Jedno pile žalnu pesmu poje: 10
„Dođe vreme brat sestru da ljubi!“
Kad vojvoda pesmu razumeja,
pa on pita Smiljanu devojku:
„Da li imaš nekoga od roda?
El’ od roda eli od poroda?“ 15
„Imam, imam do trojicu braća:
jedan brat mi ajdutstvo otide,
drugi brat mi u vojsku otide,
treći brat mi staru majku čuva,
staru majku i staroga oca.“ 20
Al’ govori ajdučki vojvoda:
„Da l’ bi mogla brata da poznaješ?“
„Mogu, mogu, kako da ne mogu?
Desna mu je ruka izgorena,
na vr glavu belu kosu ima.“ 25
I tuj su oe oni poljubili.
Napomena
U prošlosti je važila za „travarsku pesmu“. Pevale su je devojke i mlade žene kad su u gori brale cveće.
Pevači i kazivači
Reference
Izvor
Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 209-210.
