Смиљанић Илија
Мили Боже, чуда великога!
Кад процвили сужањ у тамници
У тамници бега, Осман-бега,
У Новоме, граду каменоме;
Он га цвили јутром и вечером, 5
А проклиње бега, Осман-бега:
„Давор беже, сам те Бог убио!
„Што си мене метно у тамницу,
„Није шала три бијела дана,
„Да камо ли три пуне године; 10
„Тамница је кућа необична:
„У њој лежи вода до кољена,
„У њој расте трава до појаса,
„По њој плове змије и гуштери,
„А пјевају виле и ђаволи — 15
„Ту пребивам три године дана;
„Нити видим сунца ни мјесеца,
„Нити знадем, кад ми љето дође;
„Нит' ја знадем, кад ми зима дође:
„По чем' знадем, кад ми љето дође: 20
„Када дође цв'јет-неђеља млада,
„Подигну се кићене ђевојке
„Цв'јеће брати по гори зеленој,
„Убаце ми једну киту цв'јећа —
„По том знадем да ми љето дође; 25
„По чем' знадем, кад ми зима дође:
„Подигну се момци по сокаци,
„Грудати се грудам од снијега,
„Убаце ми једну груду сн'јега —
„По том знадем, да ми зима дође.“ 30
Он мислио, да нико не чује,
То зачуо беже Осман-беже,
Па он зове кавеџију свога:
„Бога теби, кавеџија Усе!
„Узми дере од тамнице кључе, 35
„Па ти сиђи до тамнице клете,
„Па отвори од тамнице врата,
„Упитај дер Смиљанић Илију:
„Каква му је мука у тамници:
„Је ли гладан хљеба бијелога, 40
„Ал' је жељан меса овнујскога,
„Ал' је жедан вина рујанога,
„Ал' му ј' пало на ум четовати,
„Четовати по граници с Турци,
„Ал' се своје зажељео мајке? 45
„Кад он цвили у тамници клетој,
„А проклиње бега Осман-бега.“
Иде Усе, тешко дочекао,
Он отвара од тамнице врата,
Пак Илији Бога називао: 50
„Божја т помоћ Смиљанић Илија!
„Ој Илија, крило прађедово!
„Што ти цвилиш у нашој тамници,
„Љуто цвилиш јутром и вечером,
„А проклињеш бега Осман-бега, 55
„Каква ј' теби мука и невоља?
„Јеси л' гладан хљеба бијелога?
„Јеси л' жељан меса овнујскога?
„Јеси л' жедан вина рујанога?
„Ил' ти паде на ум четовати, 60
„Четовати по граници с Турци?
„Ал' се своје зажељео куле,
„И у кули остариле мајке?“
Ал' бесједи Смиљанић Илија:
„Бога теби, кавеџија Усе! 65
„Нисам гладан хљеба бијелога;
„Нисам жељан меса овнујскога
„Нисам жедан вина рујанога,
„Не паде ми на ум четовати,
„Четовати по граници с Турци, 70
„Нит' сам жељан своје бјеле куле
„И у кули остариле мајке;
„Веће јесам јунак неожењен,
„А ђевојку јесам испросио
„Мало рока с њоме поставио 75
„Поставио три пуне године;
„Па је мене беже заробио,
„Па ме метно на дно у тамницу;
„Нит' ме пушћа својој б'јелој кули,
„Нит' ми хоће да одсјече главе, 80
„Нит' ме хоће за новце да пусти;
„Које сужње прије мене ват'о,
„Већ је сужње кули отпремио;
„Уц'јенио и кули пустио;
„Које беже кашње мене ват'о, 85
„И оне је веће уц'јенио
„Уц'јенио и кули пустио,
„Мене не ће да уц'јени беже.“
Још бесједи Смиљанић Илија:
„Бога теби, кавеџија Усе! 90
„Хајде сађи до чаршије клете,
„Па донеси дивит и хартије,
„И хартије књиге неписане,
„Да напишем листак књиге б'јеле,
„Па је носи мојој старој мајци, 95
„Даћу теби стотину дуката.“
То је Усо тешко дочекао,
Он послуша Смиљанић Илију
И он оде у клету чаршију,
Па доноси дивит и хартије, 100
И хартије књиге неписане;
Ил'ја пише књигу на кољену;
Кад накити књигу на кољену,
Он је даде кавеџији Уси.
Оде Усо у котаре равне 105
Б'јелој кули Смиљанић Илије.
Кад ишћера коња на пољану,
Угледа га Смиљанића мајка
Са високе од камена куле;
Она виче на своје делије: 110
„Бога вама, делије ми вјерне!
„Стан'те доље пред Турчина млада,
„Под Турчином коња ухватите,
„Па га вод'те у доње подруме,
„Њега вод'те у горње чардаке, 115
„Да ја питам њега за Илију,
„Можда га је Иле оправио.“
Ал' спадоше млађене делије,
Под Турчином коња ухватише;
Коња воде у доње подруме, 120
А јунака у горње чардаке;
Добро њега мајка дочекала,
Стара мајка Смиљанић Илије:
Напоји га вином и ракијом,
Нахрани га месом јањећијем 125
Јањећијем месом дебелијем
И башкотом хљебом бијелијем.
Усо с' лати руком у џепове,
Па јој пружи књигу од Илије.
Кад је мајка књигу сагледала, 130
Па виђела, шта јој књига каже,
Она уста на ноге лагане,
Па ухвати од злата тамбуру,
Па је даде кавеџији Уси:
„Понес' дер му тамбуру од злата, 135
„Нек он куца па се разговара.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
