А у зo час бег Филиповићу,
Одхраnио Бегзу мезимицу,
Заодјео слугу Николицу.
Све му слуге у скрлету ходе,
Николица у биелој свили; 5
Николицу Бегза загледала,
За њиме се ашик учинила:
Говорила Бегза мезимица:
„Потурчи се слуго Николицо!"
„Не ћу богме Бегзо мезимицо! 10
Покрсти се Бегзо мезимицо,
Да идемо моме завичају
Завичају граду каурскоме,
Гдје се једе шећер за погачу,
Гдје се једу смокве за јабуке, 15
Гдје се пије шербет за водицу!"
Говорила Бегза мезимица:
„Хоћу боме слуго Николица,
Кад заучи царева јацију.
Кад мој бабо оде у џамију, 20
Ти избери два најбоља коња,
Себи птицу, мени ластавицу."
Акшам пројде и јација дојде.
Али иде бег Филиповићу
И он иде у нову џамију, 25
Николица коњма у подруме.
И пробере два најбоља коња,
Себи птицу, Бегзи ластавицу.
Иде Бегза у горње чардаке,
И накупи хегбета дуката, 30
И одоше граду каурскоме.
Затим мало вриеме постануло,
Филиповић дојде из џамије.
Подвикује слуге Николице,
Нигдје му се нитко не одзива; 35
Довикује Хусеина слуге:
„Брже к мени слуго Хусеине,
Ти преброји по двору дворане,
И дебеле коње по ахару!"
Нема дома Бегзе мезимице, 40
Ни нашега слуге Николице,
Нема дома два најбоља коња,
Нема птице, неима ластавице.
Филиповић свилен барјак диже,
И све буди по двору дворане, 45
И за њима иду назорице.
Кад су дошли широкому мору,
У Николе чудна срећа била,
Широко су преходили море,
С једну страну Бегза и Никола 50
С другу страну бег Филиповићу.
Кад то види бег Филиповићу,
Да он Бегзе добити не море,
А он Бегзу по имену виче:
„Што то радиш Бегзо мезирнице, 55
Ти си данас по трипут клањала
А по трипут у ћитап гледала!"
Говорила Бегза мезимица:
„Хајде двору бег Филиповићу,
Ако сам ја по трипут клањала, 60
А по трипут у ћитап гледала,
Све је мени ћитап говорио:
Кадгод будеш Бегзо мезимицо,
Кадгод будеш бит ћеш кауркиња.“
Вриеме дошло - бит ћу кауркиња.65
