Слом Татарах

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Царе књигу Отмановић пише,
0002 У зелену шиље је Русију,
0003 а на руке московској краљици:
0004 "Море чујеш, од Москве краљице!
0005 Одај мене харач од Русије:
0006 на ђетића по седам цекинах,
0007 на ђевојку по четири пуна;
0008 ако ли ми то подати нећеш,
0009 кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0010 е ћу силну покупити војску,
0011 похарати свуколик’ Русију
0012 а најпосле тебе уфатити,
0013 узет ћу те за вјерену љубу!"
0014 Ту не вели Туре акобогда,
0015 ни бити му акобогда неће.
0016 Кад краљици књига долазила,
0017 не била јој мила николико,
0018 е ма јој се од боље не може
0019 но ми ситну на кољену пише,
0020 а шиље је Отмановић цару:
0021 "Чујеш море, цар’ Отмановићу!
0022 Јели сл’ чуо, је л’ ти ко кажава,
0023 кад је српско погинуло царство,
0024 три сте српске кладе заузели:
0025 алај барјак славнога Лазара
0026 и одежду светога Јована,
0027 златну шљаку Деспотова Ђура,
0028 но дај ми их да се не свађамо!"
0029 А кад цару ’вака књига дошла,
0030 сам се царе од ње препануо,
0031 препануо, из руке пустио,
0032 па је царе ријеч бесједио:
0033 "А тако ти, од Москве краљице!
0034 Прођи ми се врага и белаја!
0035 Кладе су ти у земљу Татарску,
0036 у онога татарскога хана,
0037 хан је спрске заузео кладе."
0038 Кад краљици гласи допанули,
0039 како збори цар Отмановићу,
0040 е се њојзи од боље не може,
0041 брже пише књигу на кољену
0042 пак је шиље у земљу Татарску,
0043 а на руке татарскоме хану.
0044 А кад хану књига допанула:
0045 "Море чујеш, вели, Татар-хану!
0046 И чуо си, и кажевали су (ти)
0047 е сте српске заузели кладе,
0048 подај ми их да се не кољемо!"
0049 А кад хане књигу прогледао,
0050 добро му је књига мила била,
0051 па је другу брзо написао,
0052 а посла је русинској краљици:
0053 "Држи ми се, русинска краљице!
0054 Силну ћу ти војску накупити,
0055 а ударит зеленој Русији!"
0056 Та краљици књига допанула,
0057 књигу гледа, сузе пролијева,
0058 е ма јој се од боље не може,
0059 но Русију купи свуколику,
0060 она чека Татарина хана;
0061 чекала га докле дочекала.
0062 Па да ти се нагледати, друже,
0063 како с’ двије силе састадоше,
0064 састадоше пак се ударише.
0065 Ту се клаше два дана бијела,
0066 а кад био трећи око подне,
0067 љће краљица плећи обрнути,
0068 е ма тако добре среће била -
0069 мала јој је потјеч долазила,
0070 мала потјеч дванаест хиљадах,
0071 Каравлашка и Карабогданска,
0072 те Татар’ма с пријек’ ударила,
0073 изпријека бише без лијека.
0074 Тако хана сломила краљица
0075 саломила, у море сагнала,
0076 те се море напунило боље,
0077 а од мртва коња и јунака.
0078 Тако веле и кажују љуђи,
0079 по мртвијем прелазили живи.
0080 Од нас пјесма, а помоћ од бога,
0081 свакојему брату Ришћанину.
0082 [..........................................]
0082 "Текла вода и водица,
0083 и текла је, и тећи ће,
0084 и около и кривудно,
0085 ма своје ће наћ’ језеро".