Словенцу
| Словенцу Писац: Андра Гавриловић |
Не грешим ли само,
Није л’ варка моја —
Познајем те, сине
Словенскога соја!
Са Триглава идеш,
На Сочи си био,
Језеро си Бледско
Скоро оставио.
Па шта ли нам носиш?
Какви ли су гласи
Од накита, што нам
Словенију краси?
Је ли будан народ
Душом, оком, слухом?
Је ли се загрев’о
Водниковим духом?
И стојећи крепко
На словенској стражи
Да л’ Преширна штује,
Да л’ Јурчића тражи?
Омладина иде л’
Стопом врлих тића,
Копитара дичног,
Врлог Миклошића?
„Све је добро тамо —
„Једно, једно, само,
„У једном смо мали:
„Ми слоге не знамо!”
О, ал’ гласак такав
Тешке боле враћа:
И у томе, видиш,
Ми смо права браћа.
Ни на нашем пољу
Мириснога смиља
Ми немамо тога
Лековитог биља.
Пролићемо сузе,
Извор за утеху,
Братске сузе биће
Лек великом греху.
И још ћемо рећи
— Нека добру води: —
На чијпјзи њиви
Такав плод нам роди,
Нек помогне дуром,
Пресадити о’ма,
Да мирише миром
У обадва дома.
А тога ће бити,
Нада друг је мио,
— Па добро нам дош’о!
Весео нам био!
Извор[уреди]
1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 18, стр. 273.
|