Slovencu
| Slovencu Pisac: Andra Gavrilović |
Ne grešim li samo,
Nije l’ varka moja —
Poznajem te, sine
Slovenskoga soja!
Sa Triglava ideš,
Na Soči si bio,
Jezero si Bledsko
Skoro ostavio.
Pa šta li nam nosiš?
Kakvi li su glasi
Od nakita, što nam
Sloveniju krasi?
Je li budan narod
Dušom, okom, sluhom?
Je li se zagrev’o
Vodnikovim duhom?
I stojeći krepko
Na slovenskoj straži
Da l’ Preširna štuje,
Da l’ Jurčića traži?
Omladina ide l’
Stopom vrlih tića,
Kopitara dičnog,
Vrlog Miklošića?
„Sve je dobro tamo —
„Jedno, jedno, samo,
„U jednom smo mali:
„Mi sloge ne znamo!”
O, al’ glasak takav
Teške bole vraća:
I u tome, vidiš,
Mi smo prava braća.
Ni na našem polju
Mirisnoga smilja
Mi nemamo toga
Lekovitog bilja.
Prolićemo suze,
Izvor za utehu,
Bratske suze biće
Lek velikom grehu.
I još ćemo reći
— Neka dobru vodi: —
Na čijpjzi njivi
Takav plod nam rodi,
Nek pomogne durom,
Presaditi o’ma,
Da miriše mirom
U obadva doma.
A toga će biti,
Nada drug je mio,
— Pa dobro nam doš’o!
Veseo nam bio!
Izvor[uredi]
1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 18, str. 273.
|