Славуј пиле, мори, не пој рано,
Еј Недељо, мори, дилберо![1]
Не буди ми господара:
Сама сам га успавала,
Сама ћу га и будити: 5
Отићи ћу у градину,
Узабраћу струк босиљка,
Уд'рићу га по образу:
"Устај, аго, устај, драго!"
И он ће се пробудити.
[1а 67. Тужба на славуя. 1. Славуҋ птице не поҋ рано.
Без припијева и напомене. 8. удри ћу. 9. Овог стиха нема. — 1б 205.]
↑Овако се припијева уза сваку врсту. По свој прилици ово ће бити Бугарска пјесма, па посрбљена.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 424-425.
