Скендербег/28

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

6
◄   5 Дејство четврто 7   ►

6.
 
АТИМА У мушким хаљинама бежи, за њом један Албанез
 
АТИМА: Скендербеже! Скендербеже! ¬
АЛБАНЕЗ: Неће ти нико помоћи! (Замахне мачем).
МАМИЦА (Албанезу): Стани, он се на Скендербега позива.
АТИМА: Девојко, недај ме, ја Скендербега тражим.
МАМИЦА: Шта ћеш с мојим Скендербегом?
АТИМА: С твојим? С твојим Скендербегом? Још једанпут изреци ову реч, па ме уби. — Боже, Скендербег је њен, њен је Скендербег!
МАМИЦА: Ко си ти?
АТИМА. Најнесрећније створење на земљи, које је презрело оца, матер, браћу и смрт заслужило. О, до чега ме несрећа доведе?
МАМИЦА: Ходи у град и не бој се, ту ћеш бити сачуван.
АТИМА: О, мене су чували, неговали, држали као мало воде на длану. И ја презро' љубов толику, да ме неверство убије. Боже, Боже!
МАМИЦА: Не бој се, мој је брат јунак, али није свиреп?
АТИМА: Твој брат? Брат је твој Скендербег?
МАМИЦА: Брат рођени.
АТИМА: Небо, како ти благодарим!
МАМИЦА: Ти си млад, ниси за бој. Ходи у град, па се ништа не страши!
АТИМА: Ах! у граду није Скендербег.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.