Skenderbeg/28

6

◄ 5

Dejstvo četvrto

7 ►

6.

ATIMA U muškim haljinama beži, za njom jedan Albanez

ATIMA: Skenderbeže! Skenderbeže! ¬
ALBANEZ: Neće ti niko pomoći! (Zamahne mačem).
MAMICA (Albanezu): Stani, on se na Skenderbega poziva.
ATIMA: Devojko, nedaj me, ja Skenderbega tražim.
MAMICA: Šta ćeš s mojim Skenderbegom?
ATIMA: S tvojim? S tvojim Skenderbegom? Još jedanput izreci ovu reč, pa me ubi. — Bože, Skenderbeg je njen, njen je Skenderbeg!
MAMICA: Ko si ti?
ATIMA. Najnesrećnije stvorenje na zemlji, koje je prezrelo oca, mater, braću i smrt zaslužilo. O, do čega me nesreća dovede?
MAMICA: Hodi u grad i ne boj se, tu ćeš biti sačuvan.
ATIMA: O, mene su čuvali, negovali, držali kao malo vode na dlanu. I ja prezro' ljubov toliku, da me neverstvo ubije. Bože, Bože!
MAMICA: Ne boj se, moj je brat junak, ali nije svirep?
ATIMA: Tvoj brat? Brat je tvoj Skenderbeg?
MAMICA: Brat rođeni.
ATIMA: Nebo, kako ti blagodarim!
MAMICA: Ti si mlad, nisi za boj. Hodi u grad, pa se ništa ne straši!
ATIMA: Ah! u gradu nije Skenderbeg.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.