Скендербег/21
6.
МУСА, пређашњи
МУСА: Славни краљевићу, глас ти доносим да је Мурат војску на три чести поделио. Једна је предузела пут управо Кроји, друга к горњој Дибри, а трећа ударила је на Стелузију.
СКЕНДЕРБЕГ: Шта је с војском нашом?
МУСА: Прибира се полако Кроји. Што нам је прилика поклонила, нисмо пропустили да утече.
СКЕНДЕРБЕГ: Како?
МУСА: Турци се упутише на наше опкопе ниже Стелузије. Војвода Танасија заповеди те се прикријем с неколико стотина момака. У вече је подоцкан било, кад безбрижни Турци наиђу, и ми живу ватру дамо. Што смо могли исекли смо, а многи се разбегоше по непознатом пределу, те су их сељаци потаманили.
СКЕНДЕРБЕГ: Је л' им велика штета била?
МУСА: Како ми се чини, пало је на месту до две хиљаде; од наших није богме више од шесет, но рањених има повише.
СКЕНДЕРБЕГ: Хвала вам, војводе. Но сад ваља се журити да нас...............................
МУСА: Но већ сад није више за чекање, него гледај да нас изненада не затеку. Брзи су хатови.
СКЕНДЕРБЕГ: Дај знак да се јунаци спремају. (Муса одлази).
СКЕНДЕРБЕГ: Врањанине, у град ће се унети хране за петнаест месеци; у нужди набавићу ти што поручиш, макар га змајеви наоколо чували. (Чује се напољу бубање).
ВРАЊАНИН: Зидови су доста јаки, али мислим да су нам јаче прси.
|