Ситна киша росила (Развитак)

Извор: Викизворник


[Ситна киша росила]

(ЉУБАВНА)

Ситна киша росила,
ситна киша, миле моје, росила,
све ливаде пороси,
све ливаде, миле моје, пороси,
само једна остаде, 5
само једна, миле моје, остаде,
у њу ружа румена,
у њу ружа, миле моје румена,
под њу седи Смиљана,
под њу седи, миле моје, Смиљана, 10
ситан бисер низала,
ситан бисер, миле моје, низала
на две игле сребрне,
на две игле, миле моје, сребрне,
на два конца златена, 15
на два конца, миле моје, златена.
Оздол’ иде старчићу,
оздол’ иде, миле моје, старчићу,
па питује Смиљану,
па питује, миле моје, Смиљану: 20
„Има л’ дуго до ноћи,
има’л дуго, миле моје, до ноћи,
могу ли ти помоћи,
могу ли ти, миле моје, помоћи
ситан бисер да нижеш, 25
ситан бисер, миле моје, да нижеш?"
„Нема дуго до ноћи,
нема дуго, миле моје, до ноћи,
не можеш ми помоћи,
не можеш ми, миле моје, помоћи 30
ситан бисер да нижем,
ситан бисер, миле моје, да нижем.”
Оздол’ иде момчићу,
оздол’ иде, миле моје, момчићу
на коњчићу вранчићу, 35
на коњчићу, миле моје, вранчићу.
Па питује Смиљану,
па питује, миле моје, Смиљану:
„Има л’ дуго до ноћи,
има л’ дуго, миле моје, до ноћи 40
могу ли ти помоћи,
могу ли ти, миле моје, помоћи
ситан бисер да нижеш,
ситан бисер, миле моје, да нижеш?”
„Има дуго до ноћи. 45
има дуго, миле моје, до ноћи,
можеш мене помоћи,
можеш мене, миле моје, помоћи
ситан бисер да нижем,
ситан бисер. миле моје, да нижем.” 50



Певач, место записа и напомена[уреди]

Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година.

Ову љубавну песму Мица Бранковић је чула и упамтила од бабе Јоване Паунковић из Кожеља. Судећи по језику, дошла је са стране.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88.
  • Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 73.
  • Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 218-219.