Сироче сам

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Владимир Васић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сироче сам...
Писац: Владимир Васић


Владимир Васић.jpeg

Сироче сам...


Сироче сам
Ни мајке, ни брата,
Па ни миле сеје,
Да загрли брата око врата...
Сироче сам!
Осим оца стара
С еванђељем што се разговара,
Никог немам осим рода мога,
Рода мога, рода јуначкога.

Да сам анђ'о, —
Еј, када бих био! —
Плавом небу ја бих узлетио,
Молио б' се: "Аох, Боже свети,
Скини гријех Србу нанијети,
Помози му и смилуј се, Творче!"
Молио б' се... али сам сироче!
Сироче сам, а отац ме клео
Белом свету кад сам полетео:
"Збогом, сине, али само роду
Верно служи, брани му слободу!"
А са чим ћу? Ни сребра ни злата
Да закуцам на душманска врата;
Немам ништа — ох, да л' је гриота?
Ништа друго до мојег жавота!

Али ако, ако сам сироче,
Опета сам србињско одојче;
Имам сабљу, па у место злата
Њом ћу куцнут' на душманска врата;
Имам сабљу, имам двије руке,
Да њом вијам и разгоним Турке;
Свега имам, па се, ево, кунем,
Млађан живот роду намењујем:
За те само, тако ми слободе,
Погинућу и умрети, роде!

У Ерфурту.


Напомена[уреди]

Објављено у књизи Песме, стр. 55-56. и у часопису "Даница", 1864, стр. 129. под насловом За ме само.

Извори[уреди]

  • Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 66-67.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 157 година.