Siroče sam
| Siroče sam... Pisac: Vladimir Vasić |
Siroče sam...
Siroče sam
Ni majke, ni brata,
Pa ni mile seje,
Da zagrli brata oko vrata...
Siroče sam!
Osim oca stara
S evanđeljem što se razgovara,
Nikog nemam osim roda moga,
Roda moga, roda junačkoga.
Da sam anđ'o, —
Ej, kada bih bio! —
Plavom nebu ja bih uzletio,
Molio b' se: "Aoh, Bože sveti,
Skini grijeh Srbu nanijeti,
Pomozi mu i smiluj se, Tvorče!"
Molio b' se... ali sam siroče!
Siroče sam, a otac me kleo
Belom svetu kad sam poleteo:
"Zbogom, sine, ali samo rodu
Verno služi, brani mu slobodu!"
A sa čim ću? Ni srebra ni zlata
Da zakucam na dušmanska vrata;
Nemam ništa — oh, da l' je griota?
Ništa drugo do mojeg žavota!
Ali ako, ako sam siroče,
Opeta sam srbinjsko odojče;
Imam sablju, pa u mesto zlata
Njom ću kucnut' na dušmanska vrata;
Imam sablju, imam dvije ruke,
Da njom vijam i razgonim Turke;
Svega imam, pa se, evo, kunem,
Mlađan život rodu namenjujem:
Za te samo, tako mi slobode,
Poginuću i umreti, rode!
U Erfurtu.
Napomena[uredi]
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 55-56. i u časopisu "Danica", 1864, str. 129. pod naslovom Za me samo.
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 66-67.
|