Син велможа

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Син велможа
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


                  Син велможа


Што не закликћеш преко свих равница,
Да славом својом разбудиш звонике?
Што мрк ти поглед избраздана лица
Пронире жудно маглене видике?

Ризнице туђе човекова ума
Ти, буром шибан, громовима громљен,
Кроз векове си чувао без шума
Ослоњен ћутке на свој скиптар сломљен.

Јер стид те беше да ти суза кане
И мртва нада пред удесом клечи.
Само бол тихи незарасле ране
Крила је твоја молитва без речи.

А сада видиш грабљивци ти стреме,
Да пљуну чело, које умор бразда.
Ти чекаш удар, а усне ти неме,
Јер знаш да судба за борбу те сазда.

Ћутљивче, поглед твој небеса свлачи,
Јер понос ти је скаменио жиле,
А прах ти звезда оком се навлачи,
У ком су вео страст и патња скриле.

О, то је око што бесмртност зрачи.

1913



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.