Sin velmoža

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sin velmoža
Pisac: Milutin Bojić


Milutin Bojic1.jpg


                  Sin velmoža


Što ne zaklikćeš preko svih ravnica,
Da slavom svojom razbudiš zvonike?
Što mrk ti pogled izbrazdana lica
Pronire žudno maglene vidike?

Riznice tuđe čovekova uma
Ti, burom šiban, gromovima gromljen,
Kroz vekove si čuvao bez šuma
Oslonjen ćutke na svoj skiptar slomljen.

Jer stid te beše da ti suza kane
I mrtva nada pred udesom kleči.
Samo bol tihi nezarasle rane
Krila je tvoja molitva bez reči.

A sada vidiš grabljivci ti streme,
Da pljunu čelo, koje umor brazda.
Ti čekaš udar, a usne ti neme,
Jer znaš da sudba za borbu te sazda.

Ćutljivče, pogled tvoj nebesa svlači,
Jer ponos ti je skamenio žile,
A prah ti zvezda okom se navlači,
U kom su veo strast i patnja skrile.

O, to je oko što besmrtnost zrači.

1913



Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:
Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 103 godine.