Синоћ паше у Мостар падоше,
пашалије около Мостара.
Сваки јаран у свога јарана,
Пејик Јово нема ни јарана,
и он паде у зелену траву. 5
Туда иду на воду дјевојке.
Наљегоше на воду дјевојке,
најпрва је материна Мара.
Засукала уз руке рукаве
па уз ноге бијеле чилтијаре, 10
отпучила јелек на прсима.
Проговара Пејиче Јоване:
— Бона била, материна Маро,
што попушти низ руке рукаве
и низ ноге бијеле чилтијаре, 15
а запучи јелек на прсима?
Испуца ми срце на четверо,
на четверо и на деветеро.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 171.
