Синоћ паша на Грахово паде,
како паде, намах ватру даде!
Дјевојка му на дивану стаде:
— Јадан пашо, један зулумћару!
Ти узапти своје јаничаре, 5
синоћ су ми на двор ударили,
мога бабу прид двор истјерали
моју мајку чизмом пригазили,
мени младој силу учинили.
Насмија се паша Али-паша: 10
— О дивојко са Грахова равна!
Како имаш пребијело лице
и ја бих се паша преварио,
а камоли моји јаничари.
Разљути се лијепа дивојка: 15
— Јадан пашо, један зулумћаре,
ти узапти своје јаничаре,
ја сам сама сад прида те дошла,
ја ћу сама и прид цара доћи.
Код цара су три дајиџе моје, 20
један цара свлачи и облачи,
а други му русу главу бричи,
а трећи му пашалуке даје!
И теби је, зулумћаре, дао,
а ко дао, море и узети. 25
Припаде се паша Али-паша
па говори лијепој дивојци:
— О дивојко са Грахова равна,
ти познаји моје јаничаре!
— Лако ћу их ја познати, пашо! 30
Синоћ бјеше у мрку белуку,
данас на њем црвена кадифа.
Синоћ бјеху чизме и калчине,
ево данас кајзер јеменије.
У себи је паша помислио: 35
— Мој сестрићу, година ти црна,
како ће те дајо погубити?
Онда посла два мрка џелата.
Доведоше Мују хазнадара,
скидају му црвену кадифу. 40
За то Мујо хаје и не хаје,
на дивојку оком намигује.
Затрка се мрка џелатина
ђа он Муји осијече главу.
Кад то виђе лијепа дивојка: 45
— Аман, пашо, поклони ми Мују!
То је паша једва дочекао,
поклони јој Мују хазнадара,
вјенча паша лијепу дивојку.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 780-781.
