Синоћ драгој мимо дворе прођох
Назвах вече својој милој драгој,
Назвах вече: „Добар вече драга!“
Она мени срдито говори:
„Бог помог’о, мој немио драги, 5
До сад мио, а од сад немио;
Ти се хвалиш дружби по мејанах,
Да ти имаш у вароши драгу,
Да, је љубиш кад је теби драго.“
Синоћ ми се родила дјевојка, 10
Чекаћу је јунак док нарасте,
Док нарасте танка и висока,
И у лицу б’јела и румена.
Просићу је и ја јунак за се;
Бог је дао, зао јој је бабо, 15
Не ће ли га прије оставити,
Ако не ће, од мене јој цв’јеће.
