Sinoć dragoj mimo dvore prođoh
Nazvah veče svojoj miloj dragoj,
Nazvah veče: „Dobar veče draga!“
Ona meni srdito govori:
„Bog pomog’o, moj nemio dragi, 5
Do sad mio, a od sad nemio;
Ti se hvališ družbi po mejanah,
Da ti imaš u varoši dragu,
Da, je ljubiš kad je tebi drago.“
Sinoć mi se rodila djevojka, 10
Čekaću je junak dok naraste,
Dok naraste tanka i visoka,
I u licu b’jela i rumena.
Prosiću je i ja junak za se;
Bog je dao, zao joj je babo, 15
Ne će li ga prije ostaviti,
Ako ne će, od mene joj cv’jeće.
