Синоћ дође књига шаровита,
а на руке бегу Љубовићу.
Књигу учи, а сузе пролијева.
Пита љуба бега Љубовића:
— Оклен књига, огњем изгорјела? 5
И друге су књиге долазиле,
али нису жалостиве биле!
Одговара беже Љубовићу:
— Ово ми је турајли фермане
од нашега цара честитога, 10
да ја идем на цареву војску,
да ја водим све девет синова
и два брата, два Немиловића,
и четири шуре Атлагића.
Па отален бег на војску пође. 15
Кад је био кроза Сарајево,
излазиле Сарајке дјевојке:
— Мили боже, на свему ти хвала,
ја лијепе ките Љубовића,
а најљепше дијете Алија. 20
Да га хоће отац оставити,
оставити нама Сарајкама!
Ал’ говори беже Љубовићу:
— Луде ли сте, Сарајке дјевојке!
Ја сам мога оженио Ала 25
Мостаркињом лијепом дјевојком,
Мостаркињом, љепшом од Сарајке.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 217.
