Синоћ Јово из Новога дође, Својој драгој тужан глас донесе: »Мила, драга, ја се оженио, Баш са оном Брђанком дјевојком, Главом већа, а љепша од тебе, 5 Још да су јој црне очи твоје, Спутала би орла под облаком, Камо л’ не би млађане јунаке«.
