Sinoć Jovo iz Novoga dođe, Svojoj dragoj tužan glas donese: »Mila, draga, ja se oženio, Baš sa onom Brđankom djevojkom, Glavom veća, a ljepša od tebe, 5 Još da su joj crne oči tvoje, Sputala bi orla pod oblakom, Kamo l’ ne bi mlađane junake«.
