Синови земље сунца

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Синови земље сунца
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


          Синови земље сунца

И вођени вечно мишљу о бескрајном,
Мислени и горди, пуни остварења,
Лутају кроз пустош, пипају за тајном
Шибани олујом страшног искушења.

И пред страшним мраком што врх згаслог жара
Прети да храм свети оскрвни, издрозга,
Чупајући јетру из својих недара,
Сеју светлост крвљу властитога мозга.

Заљубљен страсно у папирус, сижу
За звездама које светлошћу их пуне.
И расувши себе врх црва што гмижу
Осећају како свест у њима труне.

А светлости нема што се од њих расу,
Мру очи пуњене сјајем жеље једне
И џелат у мозак њихов сумњу насу!
Учитељ живота, док му усне жедне,

Умире кунући у леденом часу.

(Без датума)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.