Sinovi zemlje sunca

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sinovi zemlje sunca
Pisac: Milutin Bojić


Milutin Bojic1.jpg


          Sinovi zemlje sunca

I vođeni večno mišlju o beskrajnom,
Misleni i gordi, puni ostvarenja,
Lutaju kroz pustoš, pipaju za tajnom
Šibani olujom strašnog iskušenja.

I pred strašnim mrakom što vrh zgaslog žara
Preti da hram sveti oskrvni, izdrozga,
Čupajući jetru iz svojih nedara,
Seju svetlost krvlju vlastitoga mozga.

Zaljubljen strasno u papirus, sižu
Za zvezdama koje svetlošću ih pune.
I rasuvši sebe vrh crva što gmižu
Osećaju kako svest u njima trune.

A svetlosti nema što se od njih rasu,
Mru oči punjene sjajem želje jedne
I dželat u mozak njihov sumnju nasu!
Učitelj života, dok mu usne žedne,

Umire kunući u ledenom času.

(Bez datuma)



Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:
Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 104 godine.