Силно Туре

Јован Илић

Силно Туре Писац: Јован Илић

Силно Туре
 
Силно Туре коња јаше,
Златна му се чалма вије
Мора да је синак паше,
Јали каква серхатлије;
     О бедри му сабља звечи,
     А од рахта гора јечи!
 
На њему се токе сјају,
И оружје св'јетло блиста,
А очи му стријељају
Ка громовна муња иста:
     Хамајлија сја о врату,
     А долама сва у злату!
 
Јаше Туре, не зна куда?
Јаше сјетно невесело,
Погледује мрко свуда,
Кано да је пут помело;
     Б'јесно коњиц пјену баца,
     А у шуму дубље гаца.

Шкрипи Туре од бјеснила!
Ал' у шуми изненада,
Намера га намјерила
На чобана на Ненада:
     Ненад б'јело стадо пасе,
     Своме јаду не сјећа се.

Викну Туре ка помаман:
» Еј ти, море, каурине!
Да ли не знаш што је аман,
Крмски један динсузине?
     Брже амо, казуј пута,
     Да т' не печи гуја љута.«

Јадан Ненад препаде се,
Па бијело стадо ману,
Још једаред обазре се,
Из очи му суза кану:
     Жао му је стада свога,
     Кано брата рођенога!
 
Ал' Турету није жао,
Већ нагони б'јесна хата :
»Крсту један, што си стао«?
Па џилитом иза врата
     Паде Ненад и не маче,
     Преко њега Туре скаче.

Опет Туре заоколи,
Да Ненаду жао врати,
Л'јепо му се Ненад моли:
»Немој ага, амана ти« 
     Али шејтан, шејтан оста:
     Не зна Туре што је доста.

Прескочи га два три пута,
Па под ноге коњу врже,
Па се маша испод скута,
Те канџију љуту трже;
     Ја како га б'јесно бије,
     Из Ненада крвца лије.

Грохотом се смије Муја,
Још га једном шинут хтједе —
Писну Ненад кано гуја,
Ка зв'јер љута из засједе :
     »Ој, тако ми вишњег Бога
     Нећеш више ни једнога!«
 
Па на страну ногом лаком
Ка јеленче младо скочи,
Удари га чворноваком
Међ' јуначке обје очи:
     Носом Туре земљу љуби,
     А Ненад му главу руби!
 
А када му главу смаче
И оружје св'јетло прими,
На б'јеснога хата скаче,
Горског вука он братими:
     »Ој, тако ти вјере твоје,
     Не гони ми стадо моје.«

Па се ломне горе маша.
Не би краја ни години,
Млади Ненад харамбаша
Огласи се на крајини:
Гдје год које Туре шчепа,
Тај не диже више репа.

Напомене

• Ова песма издата у: Пјесме 1854 ; I и II рукоппс ; С. К. Задруга књ. 17.

�

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 86-89 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.