„Сив соколе, сиво перје твоје,
Што долазиш на пенџере моје,
Ал’ си доша да ме бoну видиш,
Ал’ си доша да ашикујемо”? -
„Ниг сам доша да те бону видим, 5
Нит’ сам доша да ашикујемо,
Но сам доша да ти јаде кажем,
Синоћ ми се драга преудала[1]
Да за кога ни по јада мога,
У махалу за јарана мога, 10
Јаран мене зове у сватове,
Јади поћи, а јади не поћи,
Кад ће мене редом чаша доћи,
Хоћу поћи, ако доћи нећу,
Морам рећи, здраво снахо моја, 15
Но не могу од срца својега,
Јер се моја љуба преудаје”!
↑У турским варошима хришћани се морају женити вечером, због тога да они не могу бити равни са Турцима. Скупљач.
Извор
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 95-96.
