„Siv sokole, sivo perje tvoje,
Što dolaziš na pendžere moje,
Al’ si doša da me bonu vidiš,
Al’ si doša da ašikujemo”? -
„Nig sam doša da te bonu vidim, 5
Nit’ sam doša da ašikujemo,
No sam doša da ti jade kažem,
Sinoć mi se draga preudala[1]
Da za koga ni po jada moga,
U mahalu za jarana moga, 10
Jaran mene zove u svatove,
Jadi poći, a jadi ne poći,
Kad će mene redom čaša doći,
Hoću poći, ako doći neću,
Moram reći, zdravo snaho moja, 15
No ne mogu od srca svojega,
Jer se moja ljuba preudaje”!
↑U turskim varošima hrišćani se moraju ženiti večerom, zbog toga da oni ne mogu biti ravni sa Turcima. Skupljač.
Izvor
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 95-96.
