Сив соколе, не пролећи често.
Мој соколе, поред двора мога.
Штеди крила и витога тела,
ја сам тебе одавно видела,
у себи се, одавно заклела: 5
„Другог нећу, за тобом умрећу!“
Ако будем твоја суђеница,
Сама ћу ти у двор улетети!
Шетаћемо, као паунови,
гукаћемо, као голубови, 10
сив соколе, моја златна крила,
тебе ме је мати наменила!
